Pročitaj mi članakREAGUJUĆI na nezakonitu zaplenu svog broda „Marinera“ na otvorenom moru – što je čin rata! – Rusija je zatražila da Vašington obezbedi pristojan tretman ruskim mornarima.
Vašington je, međutim, potpuno ravnodušan prema zahtevima Rusije. Putin je odavno dokazao Vašingtonu da Rusija laje, ali ne ujeda.
Kao što pišem godinama, nedostatak ruske odlučnosti vodi svet ka nuklearnom ratu. Tolerišući svaku provokaciju, Putin podstiče dalju eskalaciju i pogoršanje situacije.
Na primer, kada je napadnuta ruska flota strateških bombardera, Putin je odbio da to proglasi za čin rata.
Kada su Sjedinjene Države pokušale da izvrše atentat na Putina u njegovoj rezidenciji, Putin je odbio da i to tretira kao čin rata.
Zaplena brodova na otvorenom moru je takođe čin rata.
Sjedinjene Države su kroz svoju istoriju smatrale da je zaplena brodova na otvorenom moru čin rata.
Godine 1801, predsednik Tomas Džeferson poslao je američku mornaricu i marince na obale Tripolija kako bi sprečili Arape da zaplene američke brodove u međunarodnim vodama i da prodaju putnike u ropstvo.
Kada su Britanci zaplenili američke brodove, to je dovelo do rata 1812. godine. Sada Sjedinjene Države tvrde da se američki zakon primenjuje na sva plovila na svim okeanima, a savezni sudija je potvrdio ovu apsurdnu tvrdnju izdavanjem naloga za zaplenu praznog plovila pod ruskom zastavom na otvorenom moru 5.500 kilometara od Sjedinjenih Država.
Ludak koji živi u Beloj kući ovo naziva „odbranom Amerike“.
Konvencija o pomorskom pravu garantuje slobodu plovidbe i zabranjuje zaplenu plovila registrovanih u drugim zemljama.
Baš kao što je Trampova otmica predsednika i prve dame Venecuele osnov za impičment, tako je i zaplena plovila na otvorenom moru osnov za impičment. Ali, ne treba očekivati nikakvu odgovornost u zemlji čije je stanovništvo sa ispranim mozgovima i ideološki indoktrinirano.
Stanovništvu je rečeno da je njihova zemlja napadnuta i da se mora braniti svim legalnim i nelegalnim sredstvima.
Putin je ubedio Vašington da nijedna provokacija neće izazvati nikakvu reakciju Rusije osim nekoliko besmislenih reči. To je put ka konačnom ratu.
Neaktivnost Kine odražava neaktivnost Rusije; ona je već potkopala politiku „Jedne Kine“ koju je prihvtio predsednik Nikson 1970-ih.
Čini se da ovo zamenjuje rastuće uverenje da Tajvan, kao i Grenland, pripada Sjedinjenim Državama i da ga moraju braniti američka mornarica i stotine američkih raketa raspoređenih na Tajvanu.
Neuspeh kineske vlade da prepozna ovu realnost takođe vodi ratu.
Isto važi i za Iran. Kao rezultat svoje neaktivnosti, iranska vlada je protraćila svoje strateške prednosti i našla se još više okružena i izolovana.
Još uvek ne postoji sporazum o međusobnoj bezbednosti između ove tri zemlje.
Takav sporazum bi okončao provokacije. Očigledno, vlade nisu u stanju da shvate da njihovi pokušaji da izbegnu sukob vode ka još većem sukobu.
Šta će biti sledeća provokacija?
Ulazak američke mornarice u Sevastopolj i zauzimanje baze ruske Crnomorske flote?
Možda, upravo da bi izbegla takvo poniženje, Rusija gradi alternativnu pomorsku bazu u Abhaziji, otcepljenom regionu Gruzije?
