Pročitaj mi članakU pozadini velikih međunarodnih dešavanja, kako tvrde pojedini američki analitičari, formira se slika koja još nije do kraja vidljiva. Svet se, čini se, ponovo nalazi na raskrsnici, a odnosi velikih sila ulaze u fazu koja podseća na neke ranije istorijske prekretnice.
Američki politički komentator i bivši analitičar CIA, Lari K. Džonson, otvoreno kaže da Rusija možda priprema poteze koji bi mogli dugoročno promeniti globalni odnos snaga.
On pritom ukazuje na širi kontekst – sukob između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge, koji je, po njegovoj proceni, pokrenuo ozbiljne promene u pristupu Moskve.
Zanimljivo je da Džonson ne govori samo teorijski. Navodi i lično iskustvo koje mu, kako kaže, dodatno budi sumnju da se nešto dešava van očiju javnosti.
Planirao je put u Moskvu sredinom aprila, gde je trebalo da prisustvuje međunarodnom događaju. Međutim, poziv je u međuvremenu povučen. Razlog koji je dobio bio je prilično neodređen, ali indikativan – događaj je otkazan zbog angažmana Kremlja u vezi sa situacijom oko sukoba u Iranu.
„Iza kulisa se nešto odvija. Trebalo je da budemo u Rusiji sredinom aprila, ali su mi rekli da je sve otkazano zbog trenutne uključenosti Kremlja u dešavanja vezana za Iran.
Šta to tačno znači, teško je reći. Moguće su razne interpretacije“, naveo je Džonson, ostavljajući prostor za nagađanja, ali i jasno naglašavajući da Moskva ima značajne poluge uticaja na Teheran. Istovremeno, dodaje da to ne znači da Rusija planira direktno uključivanje u rat.
U njegovoj interpretaciji, Rusija ne samo da može igrati ulogu posrednika između Vašingtona i Teherana, već ima potencijal da utiče na ishod u pravcu koji bi bio prihvatljiv za sve strane.
Tu se, međutim, priča ne završava. Džonson ide korak dalje i sugeriše da bi Moskva zajedno sa Kinom mogla iskoristiti trenutnu situaciju na Bliskom istoku za oblikovanje nove globalne arhitekture.
On povlači paralelu sa periodom posle Drugog svetskog rata, kada su nastale ključne međunarodne institucije, uključujući Ujedinjene nacije, kao odgovor na neuspeh Lige naroda.
Danas, prema njegovim rečima, i UN gube značaj, delom zbog odluka američke administracije iz vremena Donalda Trampa, koje su, kako kaže, dovele do potiskivanja međunarodnog prava.
„Nalazimo se u trenutku koji liči na kraj Drugog svetskog rata. Tada su formirane institucije poput UN jer prethodni sistem nije funkcionisao. Sada imamo sličnu situaciju – međunarodno pravo se zanemaruje, a UN praktično ne igraju ključnu ulogu. Rusija i Kina to vide i razmišljaju unapred“, rekao je Džonson u podkastu Judging Freedom.
U toj projekciji budućnosti, svet bi bio organizovan drugačije – bez dominantne uloge jedne sile. Ideja je, kako on tumači, da se stvori sistem u kojem velike sile ne bi mogle bez posledica da deluju protiv slabijih država, posebno kada je reč o nuklearnim kapacitetima.
Slične stavove u više navrata iznosio je i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji govori o multipolarnom svetu u kojem postoji više centara moći. Pored SAD i Rusije, tu su Kina, Indija, Brazil i druge zemlje koje ubrzano jačaju svoj međunarodni položaj.
Ipak, prema ovoj liniji razmišljanja, kolektivni Zapad teško prihvata gubitak ranijeg statusa i uticaja, što dodatno komplikuje globalne odnose i, kako se vidi, utiče na niz aktuelnih sukoba širom sveta.
Ako se sve ovo posmatra iz šire perspektive, ostaje otvoreno pitanje da li su trenutna dešavanja samo još jedna epizoda u dugom nizu globalnih tenzija ili početak dublje promene koja će tek dobiti svoje obrise u godinama koje dolaze.
