Pročitaj mi članakUnutar današnje Srbije vlada zaverenički haos i ludilo dok se režim odlazećeg diktatora raspada u sitne komade. Sve što se danas vidi, od prolivene krvi na ulicama Beograda, divljačkih napada na građane i omladinu od strane zločinačkog režima, vodi direktno u šire građanske sukobe, za magazin „Tabloid” piše Nikola Vlahović. A zatim i dodaje:
– Spolja gledano, velike igre se igraju oko domaćih konvertita, traži se i sa Istoka i sa Zapada „nova koalicija“. U tom smislu, razne strane „ekipe“ su na terenu, a svaka od njih planira da bude novi „tutor“ buduće Srbije. Jedni joj nude „mentorstvo“, drugi navodnu pomoć, ali niko ne govori o tome hoće li biti poništeni brojni kriminalni ugovori Vučićevog režima, kome će se suditi i kako početi novi život nakon radikalskog pakla. Mnogi već dugo imaju „tapiju“ na Srbiju i treba im je oduzeti, a to može da izvede samo veliki, masovni pokret, nekoliko „dana besa“ u kome bi se sve promenilo. Da li je Srbija spremna za to, i šta je propali diktator radio u međuvremenu, da bi sebi obezbedio „sklonište“ kad ti dani dođu. Kome je prodavao oružje, kako je prodao Kosovo i kome obećavao bespogovornu lojalnost….
Tokom prepodnevnih časova 30. marta 2026. godine, na Međunarodni aerodrom Sarajevo sleteo je ogroman transportni avion o kome na javnim sistemima za praćenje letova (kontrole leta) nije bilo nikakvih službenih podataka. Šok je bio utoliko veći što ovaj transportni avion-gigant nije viđen ni na provereno savršenim platformama kao što je Flightradar24. Nije bilo nijedne informacije o njegovom poletanju, pravcu leta niti krajnjem odredištu. Ubrzo se u „podzemnoj diplomatiji“ u Sarajevu saznalo da je reč o avionu severnoatlantske alijanse koji je prevozio specijalne jedinice za brze operacije, sa najsavremenijom ratnom opremom. Let je bio „pokriven“ višestrukom obaveštajnom zaštitom, a to podrazumeva da se radi o dobro planiranoj misiji (akciji) koja bi trebalo uskoro da usledi.
BiH čvorište balkanskih mafija
Da bi bilo jasnije, još pre potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma (21. novembra 1995) stavljene su u funkciju trupe SFOR-a u Bosni i Hercegovini, a punu kontrolu nad ovom državom sa kompleksnim političkim sistemom, od tada preuzima američka obaveštajna zajednica sa svojim evropskim saveznicima. Svi drugi „faktori“ izvan ovih, ne predstavljaju nikakvu suštinsku snagu u Bosni i Hercegovini. Na ovu činjenice su zaboravili mnogi u ovoj zemlji, a dolazak specijalnih jedinica za brze operacije u Bosni i Hercegovini znali da će ih neko podsetiti na stvarno stanje stvari.
Naime, već dugo vremena u rukama evroatlantskih službi postoje jasne naznake da je Bosna i Hercegovina“ čvorište“ balkanskih mafija, da su veze te mafije razgranate na širokom prostoru nekadašnje Jugoslavije, te Albanije i Kosova kao isključivo američkih protektorata. Prema svim relevantnim informacijama koje stižu u vezi sa gore pomenutim neregistrovaniim „fantomskim“ avionom (koji inače u poslednjim nedeljama nije bio jedini ovog tipa ni ove namene), sasvim sigurno je na redu akcija hvatanja regionalnih narko-kumova i razbijanje njihovih kartela, za koje se pouzdano zna da su u sprezi sa režimom Aleksandra Vučića u Srbiji i članove korumpiranih entitetskih i kantonskih vlada u Bosni i Hercegovini.
Šesta flota i Aleksandar Vučić
Ovakve informacije nisu mogle da promaknu ni čoveku koji „nikad ne spava“, srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću, koji je ovih dana, u terminalnoj fazi svog ludila i očajničkom pokušaju da uništi i 200 godina postojanja Univerziteta u Beogradu, tom prilikom izveo na ulice glavnog grada Srbije sve vrste oružanih snaga osim tenkova, sve vrste policijskih snaga, žandarmeriju, pa čak i lažne policajce, osobe sa teškim krivičnim delima…
Istovremeno, umesto golorukog naroda i studenata, njemu i njegovom režimu preti stvarna velesila, kojoj je njegovih prevara i podvala već previše, da ne bi usledila odmazda…Možda ovaj tiranin ne veruje da se „desant“ na njegovu narko-mafiju sprema, da će akcija biti koordinirana sa američkog vojnog broda u Jadranu, ali bi morao da zna da komanda Šeste flote SAD, sa sedištem u Napulju u Italiji, već duže vremena sprovodi plan čitave operacija, u saradnji sa saveznicima i partnerskim institucijama i da komandni brod Šeste flote, USS „Mount Whitney“, služi i kao plutajuća komandna platforma (ACP) za udarne i snage za podršku NATO-a u regionu Evrope i Mediterana. Vojni transportni avion evroatlantskih snaga (ili za ovu priliku više njih), deo su tog „uvezanog“ sistema.
Sve se ovo dešava u vreme kad je veći broj evropskih zemalja odbio zajedničko učešće u vojnim akcijama na Iran, pa je američka vojna komanda odlučila da na ovaj način „testira saveznike“ učešćem u zajedničkoj akciji na balkanski narko-kartel i njegovo „političko krilo“ u regionu, sa posebnim fokusom na režim Aleksandra Vučića u Srbiji i članove federalne i entitetskih vlada Bosni i Hercegovini, kao aktera u ovoj stvari.
Demontaža političkog krila narko-mafije
Naime, Ministarstvo pravde SAD je pokušalo još pre dve godine (24. februara 2024), da izvede akciju preko Bosni i Hercegovini tužilaštva i njegovog „Skaj tima“, te pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) i Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo sprovede akciju hapšenja „kumova“ narko-mafije. Sve se završilo hapšenjem „nižeg kadra kartela“, a iz Tužilaštva Bosni i Hercegovini je saopšteno da su „osumnjičene osobe pod istragom i terete se za organizovani kriminal“, te su lakonski zaključili kako su „svi povezani sa međunarodnim krijumčarenjem i distribucijom većih količina opojnih droga, na ilegalnom narko-tržištu…“
Od trenutka kad je predsednik SAD Donald Tramp preuzeo svoj drugi mandata, sve obaveštajne službe njegove administracije na terenu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Kosova i Albanije, krenule su u posao demontaže političkih „krila“ narko-mafije ovog regiona. Rezultati su brzo pokazali da se radi o „neraskidivim“ vezama, gde se nudi glava kao garancija za lojalnost …
Council for Cross-Border Security from the United States of America
Početkom ove 2026. godine, Savet za prekograničnu bezbednost iz Sjedinjenih Američkih Država (Council for Cross-Border Security from the United States of America), ocenio je Vučićevu Srbiju kao sredina sa najvišim bezbednosnim rizikom, a Beograd je označen kao grad sa visokim nivoom pretnje po interese američke vlade zbog prisustva organizovanih kriminalnih struktura pod pokroviteljstvom vladajuće političke koalicije i Aleksandra Vučića kao nesumnjivog „koordinatora“. Council for Cross-Border Security from the United States of America došao je do nepobitnih dokaza da su lokalne bezbednosne snage ograničenog kapacitete da odgovore na kompleksne oblike kriminala, naročito kada je reč o narko-mrežama i nasilnim grupama, te da je to tako voljom vladajućeg režima i njegovog predvodnika koji je „bezbednosne snage stavio u službu lične zaštite“.
U izveštaju se još navodi da su kriminalne organizacije u Srbiji povezane sa regionalnim i međunarodnim mrežama krijumčarenja narkotika, te da narko-karteli iz Srbije i sa Zapadnog Balkana učestvuju u koordinaciji velikih svetskih tokova distribucije droge. Posebno je izdvojen deo u kome se kaže da vladajući režim u Srbiji i njegove „službe“, pod kontrolom „autokrate Aleksandra Vučića“, podstiču i kontrolišu ne samo tržišta narkotika i teritorije, već i ciljane obračune, oružane sukobe i likvidacije među frakcijama kartela…
Srpsko oružje Izraelu
Ali, već razvaljeni režim Aleksandra Vučića, znajući da mu izlaza nema u sadašnjoj situaciji, pokušao je u par navrata od prvog napada SAD na Iran, da uključi i međunarodne prodavce i švercere naoružanja i opreme, u akciju za dalji opstanak na vlasti. Naime, nepunih tri nedelje nakon početka napada SAD i Izraela na Iran, 14 marta 2026., Aleksandar Vučić izjavljuje da će Srbija nastaviti prodaju oružja Izraelu, te da ove dve zemlje imaju „odličnu saradnju u oblasti odbrane…“.
Istom prilikom je napao sve one koji smatraju da je Srbija „fabrika naoružanja Izraela“, pa onda ušao još dublje u blato svojih laži, izjavom: „Naši prijatelji su i Izraelci i Arapi i to neću ni da komentarišem. Oni nama prodaju oružje, mi njima prodajemo oružje i to će se nastaviti…Imaćemo najmoderniju vojsku jer je suština u tehnologiji koju vidite na savremenim ratištima. Vidite kako jedan ‘Starlink’ pravi ili ne pravi problem na nivou Ukrajine. Ono što ćemo mi uraditi biće drugačije od svega što ste do sada videli“. Ubrzo, javnost je saznala da je ovaj krvavi tiranin bez ičije saglasnosti, samovoljno, iz državnog budžeta i „crnih“ narko-fondova kupio raketne sisteme „Hermes“ i „SkyStriker“, a, onda je i odao tada vrhunsku vojnu tajnu da Srbija poseduje kinesku hipersoničnu raketu.
Jedan događaj od 3. oktobra 2024. godine, potvrdio je kako Vučićev režim učestvuje u međunarodnom švercu naoružanja, te kako je u konkretnom slučaju bio jedna od glavnih „karika“ za snabdevanjem oružanih snaga Izraela u ratu protiv „Hamasa“. Pomenutog dana, teretni brod „Kathrin“ koji je plovio pod portugalskom zastavom, plutao je manje od jednog kilometra daleko uz granicu hrvatskih teritorijalnih voda pa se pretpostavilo da traži dopuštenje hrvatskih vlasti za prolazak.
Međunarodna nevladina organizacija Amnesty International tvrdila je tada da brod prevozi eksploziv za Izrael, a ta spoznaja zatvorila je ovom brodu vrata brojnih luka, pa i luci Bar u Crnoj Gori, gde je trebalo da uplovi nekoliko dana ranije, gde bi sa „pošiljkom iz Srbije“ krenuo dalje prema istočnom Mediteranu. Akcija je otkrivena kad je Svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava pozvala da se spreče ovaj transport koji bi uvukao u rat sa „Hamasom“ i tri zemlje nekadašnje Jugoslavije…
Maksim Rešetnjikov u Beogradu
U pitanju je poseta sankcionisanog ruskog zvaničnika koji je prema informacijama izvora MT da prenese stav ruske vlade o njegovom trenutnom položaju i stavi ga pred izbor: da bude jasno „definisan“ u pogledu Rusije, ili da ga Rusija stavi „u drugi kontekst“. Maksim Rešetnjikov se poslednji put pojavio 2024. godine u Beogradu, što je dovelo do toga da Evropska komisija napiše saopštenje-poruku u kome je stajalo i ovo: „Ne može se govoriti o evropskom putu, a u isto vreme pružati politička podrška režimu koji vodi agresivni rat i nalazi se pod sankcijama gotovo celog demokratskog sveta. To nije neutralnost, to je politička prevara“…
Tih dana je odbijen i planirani dolazak Miloša Vučevića, u Brisel i tako je zapravo i počeo lagani „pad“ Aleksandra Vučića među evropskim komesarima. Dve godine kasnije, u martu 2026., Vučić više nije faktor ničega. Ni na Istoku ni na Zapadu. Razmatra se jedino ko će biti „impresario Srbije“ u nastupajućim događajem i temeljitim tektonskim promenama koje slede…
U času kad brod potonjeg evropskog diktatora nezadrživo tone, trenutak je da se građani ove stare evropske države osvrnu i na nedavnu prošlost, kad je ih „veliki Aca Srbin“ izdao, prodao i podveo najgorim makroima koji danas hodaju planetom Zemljom. Da mu nikad, ni „na onom svetu“ ne zaborave zla koja je počinio…
Francusko-nemački plan i Kosovo i Metohija
Dana 26. januara 2023., ovaj „veliki Srbin“ prvo je iznenada obavestio javnost da prihvata koncept francusko-nemačkog sporazuma, da bi nekoliko dana kasnije otkrio građanima šta će se desiti ukoliko ga ne prihvate…Informacije koje su mu navodno preneli predstavnici Nemačke, Francuske, SAD i Italije, kao i evropski posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak….
Rekao je doslovno ovo: „Došla je ‘petorka’ i na tom sastanku druga rečenica koja mi je saopštena je ‘morate da prihvatite ovaj plan, a ako ga ne prihvatite, jer mi smatramo da on mora biti prihvaćen, suočićete se sa prekidom procesa evropskih integracija, povlačenjem investicija, sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koja će naneti veliku štetu Srbiji“…
Sve to što je preneo u svom obraćanju delovalo je kao ultimatum i u delu javnosti se sumnjalo da je „velika petorka“ baš na takav način uslovila Srbiju oko Kosova. Bodo Veber, politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina, tada je jedini reagovao u srpskim medijima, pa je kazao: „…
Treba biti jako oprezan kad se uzme Vučićevo prepričavanja o toku pregovora kao zdravo za gotovo. Podsećam da je Vučić svoje javno odbijanje prve verzije (francusko-nemačkog) predloga obrazložio time da odbije stolicu Kosova u UN, a da to uopšte nije bilo deo ni prvog nacrta ni trenutne verzije. Dakle, čini mi se da mi ne znamo šta je Vučić navodno prihvatio u razgovoru sa petorkom – da li je prihvatio predlog kao okvir za pregovore ili plan kao takav?
Lično sumnjam da je prihvatio plan u celini – jer zašto bi promenio dosadašnju politiku, koja jasno bila bazirana da izbegava pritisak Zapada u vezi Kosova, da odugovlači pregovarački proces u trenutku kad zapadni pregovarači dolaze iz Prištine gde očigledno nisu uspeli da postignu dogovor….Ono što je Vučić svakako postigao jeste da je izokrenuo zapadnu percepciju, te da je opšta percepcija sada da je Beograd konstruktivan, a da su Priština i Kurti – ti koji koče…“
Veber je pominjao i nagrada Vučiću u vidu njegove nove promocije na Zapadu, a to čime bi Srbija bila „nagrađena“ odustajanjem od Kosova bile bi „određene zapadne investicije“. Vučić je, naravno lagao da nije priznao Kosovo tom prilikom, ali mu je „nagrada“ za veleizdaju izostala. Kao i cinična ponuda Zapada da je Srbija dobiti „određene investicije“. Istorija će pisati o ovom vremenu kao zloj epohi u kojoj su vođe izdale državu i narod, i o tome kako je nekim čudom Srbija ipak preživela najveće razaranje spolja i iznutra, gore nego od ratova i bombardovanja. Izvor: Magazin Tabloid.
