Ovaj režim kao da je stvorio novo radno mesto – osmišljavač pakosti zarad što većeg zagorčavanja života ljudima koji podržavaju proteste

Ситне пакости са крупним последицама.

Овако би могли да се објасне поступци режима, који се свакодневно својски труди да загорча живот грађанима који подржавају протесте у Србији.

Спремни су да уђу у сваку пору друштва и да сваки корак ка независности институција сузбију у самом почетку. Полиција, судови, тужилаштва, директори школа и сами учествују у малим пакостима које режимски пропагандисти интерпретирају као „оправдане казне за блокадере-терористе“, а које за људе које малтретирају често значе угрожавање егзистенције.

Као да у државним инстутуцијама, поред ботова, постоји и ново радно место – осмишљавање малих монструозности за сваки појединачни случај.

Лево светло и горњи брисач

Само зато што подржава студентске протесте и превозио је бесплатно студенте по Србији, бизнис Миломира Јаћимовића је сваког дана на корак ближе од уништења, а овај човек је летос из очаја чак покушао самоубиство.

На његовом малтретирању се предано ради. Јаћимовић је приведен у петак 7. новембра у Жабљу због нарушавања јавног реда и мира, након што је аутобусом из свог возног парка блокирао прилаз згради Општине и правио буку у знак протеста јер полиција неће да му врати заплењене аутобусе. Ово није први пут да је ухапшен, а у затвору је био летос и његов малолетни син.

Полиција је сада смислила нову сплетку – запленила му је још један аутобус, због наводног техничког квара – неисправног левог светла и горњег брисача, док му је истог дана одузет и минибус којим је превозио путнике на протест у Београд. Пре тога су му, најчешће када падне мрак, непознати нападачи оштећивали аутобусе, разбијали им прозоре и бушили гуме. У другој фази притисака, Јаћимовић не може да изађе на саобраћајницу, а да му полиција не заплени возило, скине таблице или напише казну.

На крају је ступио у штрајк глађу.

Који сат више у затвору

У службу ситних пакости било је и незаконито задржавање Владимира Штимца у притвору. Њему је одређено задржавање до 48 сати. Међутим, одлучујући по жалби његовог браниоца на ту одлуку, судија је прихватила жалбу и укинула решење о задржавању. Иако се очекивало да ће Штимац изаћи на слободу, то се није десило.

У свакој нормалној држави пресуда било ког суда је обавезујућа, али у случају Штимца није била, већ је полиција донела ново решење о полицијском задржавању, иако не постоји никаква правна могућност за то.

Отказ када истекну сви конкурси за посао

Пример упосленика режима, који седе на послу и размишљају како би што више могли да понизе народ који се буни, су и откази наставницима који нису запослени за стално по школама, а који су учествовали у блокадама наставе.

Више од 200 наставника широм Србије, који су били запослени на одређено, добило је отказ пред сам почетак нове школске године. Како су по правилу отпуштени они који су подржавали студенте, држава је смислила како да им додатно напакости – да случајно не би лако пронашли нови посао. Отказе су им дали тек крајем августа месеца, седам дана након што су затворене листе слободних радних места за ову школску годину. Да су им отказ дали раније, наставници би нови посао нашли без проблема јер је велики дефицит предавача у Србији. Ипак, то су намерно учинили после месеци завлачења људи током лета и обећања да су им послови сигурни.

Такође, како су бројни наставници на замени били у штрајку, велики број је ипак успео да нађе посао у некој другој школи накнадно, за пола радног времена или у удаљеном месту. Ово је само био шибицарско-заједљив начин да држава разбије колективе који су удружено били за штрајк.

Листа тих ситних гадости, које живот значе људима, јер им обезбеђују егзистенцију, је у просвети несагледива. Од промене закона по којем универзитетски професори само 20 одсто времена могу да посвете истраживању, преко претњи наставницима чија деца иду у исту школу, до намерних покушаја прављења раздора између професора и студената.

Разбијање и затварање

Страдали су и пољопривредници који су током септембра правили протесте. Полиција их је хапсила, након што је неколико особа упало на њихов протест и провоцирало окупљене. Полиција их је легитимисала и удаљила са скупа, али су се они затим вратили и тада је дошло до вербалног сукоба. Полиција је поново интервенисала и удаљила провокаторе са скупа. Ипак, на крају је новосадска полиција саопштила да су пољопривредници ти који су ухапшени због насилничког понашања.

На списку малтретирања су и небројена паљења и разбијања кафића власника који су подржали протесте. Власнику пекаре у Крагујевцу, који је хранио студенте на протестима, инспекција је затворила локал због 270 динара, јер за само тај износ није издао фискални рачун.

Малтретирање звуком

Једна од последњих иновација власти је и шиканирање звуком – појачано пуштање ратнохушкашке песме „Пошла мајка да потражи сина“ Дијани Хрки, жени која се бори за правду штрајком глађу испред Скупштине Србије.

Свог старијег сина изгубила је под надстрешницом.

Izvor: vreme

Oznake: vlast, građani, protesti