Pročitaj mi članakImajući u vidu da se nalazimo u onih 50 dana koje je Vučić odredio za intenzivno ispiranje mozga građana kako bi na kraju izvršio nacionalizaciju NIS-a i proterivanje Rusa iz Srbije, imam potrebu da dam kratak vodič kroz laži koje se plasiraju, a sve sa ciljem da olakšam građanima da se ne upecaju na ovu brižljivo planiranu kampanju,tvrdi kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Laž broj 1 – Rusima je NIS poklonjen
Ova laž je toliko puta ponovljena od kada je Gazprom ušao u NIS da je već i Gebelsova računica daleko prebačena. Izvor te laži bio je „prepošteni“ Mlađan Dinkić; međutim, neadekvatnost izvora informacije nije omela mnoge da i danas okolo šire lažne priče o tome koliko je NIS vredeo 2008. i da smo dali famozna nalazišta nafte u Angoli, pored mnogih drugih propagandnih priča.
Razlog zbog kojeg je Dinkić plasirao te laži u javnost bio je, naravno, lukrativan, jer nije tajna da je spadao u lobiste koji su pokušali da OMV dovedu u NIS i da time omoguće toj kompaniji da postane dominantna na Balkanu. Naime, 2004. OMV je kupila 51% rumunskog SNP Petrom, a da je tokom 2007. kupila NIS, imali bi zaokruženo tržište. Obe akvizicije bile su planirane u okviru jednog mnogo većeg projekta u kojem je OMV učestvovao, a reč je o tada planiranom gasovodu NABUCCO.
Međutim, kako je gasovod bio sve manje izvestan, tadašnja vlast u Srbiji ispravno je postupila i preorijentisala se na suparnički projekat gasovoda „Južni tok“ i partnerstvo sa Gazpromom.
Elem, OMV je za 51% udela u SNP Petrom platio oko 1,5 milijardi evra, i za taj novac su dobili tržište od nekih blizu 20 miliona ljudi, 700 benzinskih stanica, dve rafinerije i 150 naftnih i gasnih polja kojima se pokriva oko 4,5 miliona tona sirove nafte godišnje. Tako OMV u Rumuniji ima potpuno zatvoren ciklus – bušotine u vlasništvu iz kojih se dobija sirova nafta u skladu sa kapacitetom rafinerije, a sve se prerađuje i potom prodaje u 700 njihovih pumpi na tržištu od oko 20 miliona ljudi.
Transakcija je išla tako da je za 33% akcija Rumuniji plaćeno 600 miliona evra, uz obavezu OMV da uloži još 900 miliona i da na kraju tog ciklusa, koji se vodio kao dokapitalizacija, konačno dobije 51% vlasništva. Sa druge strane, NIS je od strane Gazproma preuzet po modelu 400 miliona evra za 51%, plus obaveza ulaganja od 550 miliona evra.
Rečju, Gazprom je svojih 51% u NIS platio ukupno 950 miliona evra, dok je OMV svojih 51% platio 1,5 milijardi. NIS je imao nešto manje od 400 pumpi, ukupno nafte koja se vadi iz domaćih izvora na nivou oko 700.000 tona godišnje, a tržište je nešto preko 7 miliona korisnika. Dakle, OMV je za 50% više ulaganja dobio tržište koje je 250% veće, 190% više benzinskih stanica i 650% više domaće sirove nafte.
Da bi se prevelo na narodu razumljiv jezik: Srbija je prodala stan u Borči od 50 kvadrata i dobila 95.000 evra, Rumunija je prodala stan od 90 m² na Vračaru, uz još dva parking mesta, i za to dobila 140.000 evra. Međutim, u kampanji se ne spominju drugi detalji sem prodaje stanova i cene istih i ne dozvoljava se da se priča o drugim detaljima. Uz to, na kraju Rumunija nije dobila magistralni gasovod NABUCCO, a Srbija je dobila magistralni gasovod Balkanski tok (projekat koji je zamenio Južni tok).
Laž broj 2 – Rusi nisu izgradili Južni tok
Često spominjana laž je i ona kako je u međudržavnom sporazumu između Srbije i Rusije stajalo da će ruska strana izgraditi gasovod „Južni tok“. Na osnovu toga se izvlači zaključak da Rusi nisu ispoštovali sporazum, jer je, istine radi, 2015. konačno stavljena tačka na projekat tog gasovoda, koji je trebao da preko Crnog mora direktno poveže Rusiju i Bugarsku, a da onda dalje cev ide ka Srbiji i Mađarskoj.
Međutim, istine radi, u sporazumu nigde ne piše da će se graditi „Južni tok“, već se u članu 4 daje opis karakteristika gasovoda koji se planira, bez navođenja naziva samog projekta.
Tako je, u konačnom, 2021. u potpunosti završen i pušten u rad magistralni gasovod „Balkanski tok“, koji ide pravcem Rusija – Crno more – Turska – Bugarska – Srbija – Mađarska, a karakteristike su mu za 60% bolje od onih koje su navedene u sporazumu. Ukratko, gasovod je izgrađen i veći nego što je dogovoreno, a manipuliše se nazivom projekta, što bi bilo isto kao da se tvrdi da ne postoje zgrade u ulici Despota Stefana jer se promenio naziv u 29. novembra.
Laž broj 3 – Ostaćemo bez goriva ukoliko ne radi rafinerija u Pančevu
U okruženju Srbije postoji veliki broj rafinerija, čiji ukupni kapacitet prevazilazi potrebe regiona, pa tako većina radi ispod projektovanog potencijala. Otuda će se bez problema moći kupiti gotovi naftni derivati i time se zadovoljiti sve domaće potrebe. Pri tome i OMV i MOL će jedva čekati da dobiju prostor na tržištu, jer svakome ko posluje kupci predstavljaju cilj kojem teže, i niko nije gadljiv da zaradi više ukoliko mu se ukaže šansa.
To znači da Vučić laže da će država stati ukoliko stane rafinerija, jer postoje i države bez rafinerija, a i one koje imaju ponekad moraju zbog remonta i popravki da ih isključuju na duže vreme – i u tim periodima se uvoze gotovi proizvodi i sve funkcioniše kako treba. Cilj ove laži je zastrašivanje stanovništva i na to ne treba nasedati.
Naravno, ima još mnogo laži i spinova kojima se služe i kojima će se tek služiti, ali ovo su tri glavne grupe i osnova jezive kampanje koju Vučić vodi i u kojoj ga treba sprečiti.
