Pročitaj mi članakImajući u vidu da se nalazimo u onih 50 dana koje je Vučić odredio za intenzivno ispiranje mozga građana kako bi na kraju izvršio nacionalizaciju NIS-a i proterivanje Rusa iz Srbije, imam potrebu da dam kratak vodič kroz laži koje se plasiraju, a sve sa ciljem da olakšam građanima da se ne upecaju na ovu brižljivo planiranu kampanju,tvrdi kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Лаж број 1 – Русима је НИС поклоњен
Ова лаж је толико пута поновљена од када је Газпром ушао у НИС да је већ и Гебелсова рачуница далеко пребачена. Извор те лажи био је „препоштени“ Млађан Динкић; међутим, неадекватност извора информације није омела многе да и данас около шире лажне приче о томе колико је НИС вредео 2008. и да смо дали фамозна налазишта нафте у Анголи, поред многих других пропагандних прича.
Разлог због којег је Динкић пласирао те лажи у јавност био је, наравно, лукративан, јер није тајна да је спадао у лобисте који су покушали да ОМВ доведу у НИС и да тиме омогуће тој компанији да постане доминантна на Балкану. Наиме, 2004. ОМВ је купила 51% румунског СНП Петром, а да је током 2007. купила НИС, имали би заокружено тржиште. Обе аквизиције биле су планиране у оквиру једног много већег пројекта у којем је ОМВ учествовао, а реч је о тада планираном гасоводу НАБУЦЦО.
Међутим, како је гасовод био све мање известан, тадашња власт у Србији исправно је поступила и преоријентисала се на супарнички пројекат гасовода „Јужни ток“ и партнерство са Газпромом.
Елем, ОМВ је за 51% удела у СНП Петром платио око 1,5 милијарди евра, и за тај новац су добили тржиште од неких близу 20 милиона људи, 700 бензинских станица, две рафинерије и 150 нафтних и гасних поља којима се покрива око 4,5 милиона тона сирове нафте годишње. Тако ОМВ у Румунији има потпуно затворен циклус – бушотине у власништву из којих се добија сирова нафта у складу са капацитетом рафинерије, а све се прерађује и потом продаје у 700 њихових пумпи на тржишту од око 20 милиона људи.
Трансакција је ишла тако да је за 33% акција Румунији плаћено 600 милиона евра, уз обавезу ОМВ да уложи још 900 милиона и да на крају тог циклуса, који се водио као докапитализација, коначно добије 51% власништва. Са друге стране, НИС је од стране Газпрома преузет по моделу 400 милиона евра за 51%, плус обавеза улагања од 550 милиона евра.
Речју, Газпром је својих 51% у НИС платио укупно 950 милиона евра, док је ОМВ својих 51% платио 1,5 милијарди. НИС је имао нешто мање од 400 пумпи, укупно нафте која се вади из домаћих извора на нивоу око 700.000 тона годишње, а тржиште је нешто преко 7 милиона корисника. Дакле, ОМВ је за 50% више улагања добио тржиште које је 250% веће, 190% више бензинских станица и 650% више домаће сирове нафте.
Да би се превело на народу разумљив језик: Србија је продала стан у Борчи од 50 квадрата и добила 95.000 евра, Румунија је продала стан од 90 м² на Врачару, уз још два паркинг места, и за то добила 140.000 евра. Међутим, у кампањи се не спомињу други детаљи сем продаје станова и цене истих и не дозвољава се да се прича о другим детаљима. Уз то, на крају Румунија није добила магистрални гасовод НАБУЦЦО, а Србија је добила магистрални гасовод Балкански ток (пројекат који је заменио Јужни ток).
Лаж број 2 – Руси нису изградили Јужни ток
Често спомињана лаж је и она како је у међудржавном споразуму између Србије и Русије стајало да ће руска страна изградити гасовод „Јужни ток“. На основу тога се извлачи закључак да Руси нису испоштовали споразум, јер је, истине ради, 2015. коначно стављена тачка на пројекат тог гасовода, који је требао да преко Црног мора директно повеже Русију и Бугарску, а да онда даље цев иде ка Србији и Мађарској.
Међутим, истине ради, у споразуму нигде не пише да ће се градити „Јужни ток“, већ се у члану 4 даје опис карактеристика гасовода који се планира, без навођења назива самог пројекта.
Тако је, у коначном, 2021. у потпуности завршен и пуштен у рад магистрални гасовод „Балкански ток“, који иде правцем Русија – Црно море – Турска – Бугарска – Србија – Мађарска, а карактеристике су му за 60% боље од оних које су наведене у споразуму. Укратко, гасовод је изграђен и већи него што је договорено, а манипулише се називом пројекта, што би било исто као да се тврди да не постоје зграде у улици Деспота Стефана јер се променио назив у 29. новембра.
Лаж број 3 – Остаћемо без горива уколико не ради рафинерија у Панчеву
У окружењу Србије постоји велики број рафинерија, чији укупни капацитет превазилази потребе региона, па тако већина ради испод пројектованог потенцијала. Отуда ће се без проблема моћи купити готови нафтни деривати и тиме се задовољити све домаће потребе. При томе и ОМВ и МОЛ ће једва чекати да добију простор на тржишту, јер свакоме ко послује купци представљају циљ којем теже, и нико није гадљив да заради више уколико му се укаже шанса.
То значи да Вучић лаже да ће држава стати уколико стане рафинерија, јер постоје и државе без рафинерија, а и оне које имају понекад морају због ремонта и поправки да их искључују на дуже време – и у тим периодима се увозе готови производи и све функционише како треба. Циљ ове лажи је застрашивање становништва и на то не треба наседати.
Наравно, има још много лажи и спинова којима се служе и којима ће се тек служити, али ово су три главне групе и основа језиве кампање коју Вучић води и у којој га треба спречити.
