Прочитај ми чланак
Моје је дубоко убеђење да “свођење раскрснице” на само два могућа пута – лево и право – није веродостојно, а ни коректно.
Последња седница Главног одбора ДСС одржана је из два дела. Први део, у Новом Саду, трајао је више од пет сати, и прекинут је због недостатка кворума. Прекинут је у наелектрисаној атмосфери, коју је изазвао амандман на предвиђени начин избора потпредседника странке. Проблем је настао око тога да ли ће на предстојећој Скупштини ДСС кандидате за потпредседнике предлагати искључиво председник странке или ће то право, осим њега, имати и пет општинских одбора или двадесет пет скупштинара.
Никола Јовандић је члан главног одбора ДСС
У наставку седнице Главног одбора, у београдском Сава центру, после три сата жучне и на моменте мучне расправе о начину избора потпредсеника, стигло се и до треће тачке дневног реда. Главном одбору је на усвајање понуђен програмски документ под називом Начела политичке неутралности Србије.
Уводно образложење дао је један од аутора проф. др Владета Јанковић. Започео га је, како сам рече, “с вишком емоција”, прекоревајући чланове Главног одбора због трајања и начина дискусије о организационим питањима – а пред нама је важан документ који дефинише политику странке. У том тренутку прилазим бини и пријављујем се за дискусију, предајући цедуљу са својим именом. На моје велико запрепашћење, потпредседник Алигрудић ме обавештава да се “о овоме не дискутује!” Проф. Јанковић завршава излагање, а затим Начела бивају усвојена акламацијом – млаким аплаузом око половине присутних, без гласања.
Ево шта сам хтео да кажем, да ми је било дозвољено да говорим:
Поштовани господине председниче,
Цењено Председништво,
Драге колеге,
Пред нама је нацрт документа који се зове Начела политичке неутралности Србије. Не бих трошио речи и ваше време да образложим са чим се све у овом документу апсолутно слажем. Укратко, потпуно се слажем са тврдњом да је Србија данас угрожена, као и са више него добро аргументованом тезом да је: “Садашњи однос Европске уније према Србији главни узрочник државне, националне и економске кризе Србије”.
Али овде постоји нешто са чим се ја дубоко суштински не слажем. Да бих објаснио о чему је реч, послужићу се цитатима из уводног говора председника странке и документа који нам је понуђен на усвајање, а који са уводним излагањем председника потпуно кореспондира.
Последње две реченице, као закључак документа који је пред нама, гласе: “Позивамо на слободну расправу и сучељавање мишљења о томе да ли је за нас боље да будемо политички неутрални или део Европске уније. И, што је најважније, позивамо Србију да организује слободан референдум како би се народ сопственом вољом определио између политичке неутралности и Европске уније.”
Основна моја замерка је занемаривање, односно потпуно игнорисање трећег пута, да га тако назовем.
Илустроваћу ово на пар примера.
У уводном излагању председник каже: “Два пута су пред нама. Један је тежи и он нас води до слободне и политички неутралне Србије. Други пут је много лакши и на тај пут, уз жестоку и агресивну пропаганду, садашња власт гура Србију. Тај други пут је, наравно, пут европских интеграција. (…) Зато је циљ Демократске странке Србије да у земљи покрене националну дебату да ли нам је у интересу Европска унија или политичка неутралност.”
Нешто касније, у истом излагању, наилазимо и на, по мом мишљењу, једини пут коректно формулисан став: “Дакле, ми имамо у наредној години два важна циља. Да покренемо националну дебату о будућности Србије и да значајно повећамо поверење грађана у нашу политику”.
Апсолутно се слажем да нам је национална дебата о будућности Србије неопходна, као што се слажем и с тим да је ДСС та која ту дебату треба да покрене. Али се апсолутно не слажем с тим да се унапред зада оквир те дебате – или чланство у Европској унији или политичка неутралност.
Србија се налази на раскрсници. И са тим се савршено слажем. Проблем је, по мом мишљењу, облик раскрснице. Мени се чини да се пред Србијом указују три, а не два – пута. Хајде да их, условно, крстимо овако:
– “Лево” је пут ка чланству у Европској унији;
– “Право” је пут политичке неутралности; и
– “Десно” је пут ка чланству у Евроазијској унији.
Моје је дубоко убеђење да “свођење раскрснице” на само два могућа пута – лево и право није веродостојно, а ни коректно. А са аспекта наше жеље да Србија крене путем право, путем политичке неутралности, оно није ни целисходно.
Да образложим ово последње, поново ћу се користити цитатом из председниковог уводног излагања: “Нема сумње да Србију чекају тешка времена јер се земља све више везује за Европску унију, која разбија Србију и наноси огромну штету нашој привреди и развоју земље. Ова неприродна чињеница тражи од нас да мобилишемо све своје снаге и радимо на заустављању пропадања Србије. То је могуће само ако зауставимо европске интеграције и преокренемо државни брод у воде политичке неутралности.”
Е, сад, брод плови пуном паром улево, а ми желимо да га усмеримо да плови право. Механика нам каже да је правац кретања тела одређен резултатом сила које на њега делују, према закону о паралелограму сила. Данас имамо изузетно јаке силе које брод вуку улево, ка ЕУ – практично све силе осим ДСС, ако говоримо у категорији парламентарних странака. (Овде се није лоше потсетити да смо и ми до јуче вукли на ту исту страну.)
Када би ДСС својом силом (за коју се, наравно, слажем да је треба учинити већом) тај брод покушала да повуче удесно – резултанта би била много ближа жељеном путу право. А, ако ДСС, сходно овом документу који треба да усвојимо, упре своје снаге да повуче државни брод Србије право – то ће га само незнатно скренути са пута на коме се већ налази.
А шта ако то и јесте скривени циљ овакве политике?
Не желим да будем толико неповерљив. Желим само да апелујем да се овај програмски документ који је пред нама доради. Да се у њему, макар и само као могућност која се пред Србијом налази, помене пут Евроазијских интеграција – и то без априорног заузимања става за или против истих. Само као позив на националну дебату и о тој опцији. Као што сам покушао да образложим, уверен сам да би то било добро, чак и са аспекта политичке неутралности Србије као циља.
За овако формулисана Начела политичке неутралности Србије не могу да гласам.
Хвала.
