(Факти)
Наредни месеци ће показати колико је премијер био коректан према Русији и искрен са Србијом.

Један од највећих старогрчких мудраца је опомињао да за човека није добро да му се догађа све што пожели. А државни врх Србије не само да томе тежи – и по цену ампутације значајног дела националне територије који нема цену – него и своја прижељкивања проглашава за оно што се догодило.

Зато обнародова оно чега још нема, а можда га неће ни бити: да је већ добио „датум” за преговоре са Европском унијом.

Николић, Дачић и Вучић боље од Србије – на коју се даноноћно позивају – знају и у шта су се упустили, и шта су све наобећавали, и колико је велико ништа од „зеленог светла” за „датум” којим хипнотишу нацију. Зато сваки нови дан претварају у нову сеансу масовне хипнозе.

Зато „перу руке” и кад то од њих нико не тражи. Зато је у функцији прања руку и оно што, макар на први поглед, тако не изгледа. Зато скидају са себе и приписују српској историји (у целини или најновијој). Зато у своја политичка сабирања, множења и дељења укључују све што им може послужити. Зато у њих укључују и Русију.

За пример, ево како је (према Танјугу) премијер Ивица Дачић – гостујући Дачић 23. јуна 2013. године у Националном дневнику телевизије Пинк – у све уплео не само Русију него и њеног председника Владимира Путина:

„Пут Србије у ЕУ је логичан избор јер је то најбоља опција за нашу земљу.

„Ми смо ту где нас је Бог поставио”, рекао је Дачић и запитао све критичаре настојања Владе да Србија што пре добије датум и након тога настави припреме за прикључење ЕУ да кажу – која је то реална алтернатива таквом усмерењу.

Дачић је рекао да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор.”

Да ли било овако или дручкије, у најмању руку – да ли је било баш овако, знају једино Дачић и Путин.

Ако је било бар мало друкчије, руски државни врх ће, сасвим сигурно, наћи начина да то саопшти. Макар то било једино званичном Београду и макар само дипломатским каналима.

Тим пре што је Ивица Дачић (ИД) у међувремену гостовао и на РТС и у интервјуу Зорану Станојевићу (ЗС) на исту тему рекао (Факти због бољег размевања преносе и контекст):

„ИД: Још нисам видео неког да је напустио Европску Унију.

ЗС: Али, има Исланд је сад рецимо одбио…

ИД: Зашто је одбио? Па зато што је прошла економска криза. Па знате шта, и ја бих одбио да сам Швајцарска.

ЗС: Швајцарска није ни покушала…

ИД: Па није ни покушала, зато што им то не треба јер су најбогатији. И зато што им треба да ту иду паре. Исто тако и Исланд. Он жели да буде ван Европске Уније зато да би ту била нека слободна зона. А Србија није то, ми смо окружени, живимо једноставно ту. То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију. То је апсолутно, а…

ЗС: То ћемо оставити за Ваше расправе са опозицијом у Скупштини. Господине председниче…

ИД: Ја сам, нисам приметио, да Вам кажем, нажалост, опозиција је у великој кризи. Зашто? Зато што су изгубили основне елементе своје политике. Зато што је раније оно у чему су се они разликовали од нас, било што су они као проевропски, а остали нису за Европу. Они су изгубили своју политику.

Они данас не знају за шта се залажу. И зато долази до тога што ни они не могу потпуно да подрже ово што ми радимо, јер се онда губи сврха њиховог постојања. Ја им жели да нађу адекватан прилаз, а да то не буде на штету нашег општег опредељења ка Европској Унији.

ЗС: Хвала господине председниче.”

Кад се „подвуче црта”, испод ње остаје: да је Дачић у првом наступу био много отворенији и одређенији и да је отворено рекао да му је сам Путин наводно рекао да за Србију тобоже нема места у будућој Евроазијској унији (савезу); а да су на РТС Путина заменили „руски пријатељи” и да је наводно Путиново „не” заменио премијеров одговор „Па, како да будемо чланица (Еевроазијске уније) кад нисмо тамо”.

Заправо, „испод црте” као најважније остаје: да Ивица Дачић одговорност за свој Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће, она са Србијом која се зато определила за ЕУ жели да развија максимално добре односе и сарадњу, али не преко тога…

Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва.

Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није…

Наредне недеље и месеци ће показати: колико је Ивица Дачић био коректан према Русији и искрен са Србијом.

Време је мајсторско решето…

Ознаке: Владимир Путин, евроазија, ЕУ, Ивица Дачић, Русија, Србија, Томислав Николић