Шта мислите како ће проћи Шешељ? Он ће, по мом дубоком уверењу, добити, сасвим заслужено, тридесет година робије за „непоштовање суда“. А Војислав Вукчевић и Бруно Векарић ће наставити да нас хапсе, јер смо се усудили да кажемо да је то неправда, и да су могли да му дају не више од двадесет пет година робије – јер и ми смо свесни како је велики злочин „непоштовање суда“ у Хагу, и не бисмо се усудили да тражимо да коначно ослободе Шешеља, који је стопроцентни Србин, па самим тим, унапред крив.

Припадати српском народу значи бити у „удруженом злочиначком подухвату“.

А ускоро ћемо, после вербалних осуда хашке „неправде“ које ће изрећи тренутни челници Србије (који, како рече Небојша Малић, мењају партнере, али не и Господара на линији Вашингтон – Брисел), вероватно имати Харадинаја за преговарачким столом са представницима Београда, а Тачић ће нас уверавaти да ће он, у два лица (Тачи&Дачић), заувек решити питање Косова.

А до јуче су све знали, и о ЕУ, и о Космету, и о Хашком трибуналу. Јер и председник Србије и његов саветник били су борци против уст(Х)ашког трибунала, помажући др Војиславу Шешељу у неравноправној борби с Минотауром.

Дакле, кренимо у анализу наших вечитих полазника апсурдистанског киндергартена, који, у позним годинама живота, дају интервјуе испод нивоа изјава деце из„Кефалице“.

Тако настаје хибрид звани Тачић: јер и Тачи и Дачић чине само оно што им нареди Империја. И то је то.

Зато, и после Тадића, Србија наставља стратешке преговоре са главним америчким савезником у будућој борби против Ирана, са Азербејџаном, чијем су председнику, убици Јермена, бившем КГБ-овцу, подигли споменик на Ташмајдану.

Али, добро, шта је унутрашњи разлог за жмурење пред неправдом Хага, за продају и предају Космета, за азербејџанлук маскиран у ЕУтопизам? Унутрашњи разлог је, наравно, као и увек, религиозно – метафизички. Зато га сагледајмо из перcпeктиве оних који су видели најдаље и најдубље, а то су Срби пророци – Владика Николај и отац Јустин.

Док је Косовски завет срж нашег идентитета, дотле је искушење мраком Запада стална саблазан на коју се пецају, речима Његошевим, „плахи и лакоми/млијеко их српско разгубало“. Из идења за Европом без Христа проистекле су све наше илузије – од „интегралног југословенства“ до србождерског титоизма, маскираног у причу о „социјализму са људским лицем“.

Беседећи на парастосима Владици Николају, Јустин је предвидео и коначну кризу Европе и Запада: „Шта је особина европске културе, шта је то чиме се ви културни хвалите, шта је то? Среброљубље Јудино/…/Јер су људи прогласили одједном да је њихов главни циљ у овоме животу: што више пара, што више уживања. А европска култура само то и ради./…/

Српска квазиелита, од интегралног југословенства до данас, је слепачко-просјачка дружина која није била у стању да предвиди Јасеновац, него нас је убеђивала да смо, са Хрватима и Словенцима, један, „троимени“, народ. Нису се, никад, противили србоубици Брозу, него су га славили као највећег сина наших народа и народности.

Нису умели да предвиде слом комунизма, него су, и после пада берлинског зида, веровали да ће доћи до обнове Источног блока. Ни сада не виде даље од носа и стомака пуног ЕУ ђаконија: сада, када је свет на ивици хаоса, они бунцају да је Србија спремна за ЕУ, а не знају јој се ни границе.

Слепци су јер ништа не виде, а просјаци јер стално просе и задужују се, као да нема другог пута за један народ и државу.