После саопштавања резултата примењиваће се посебна формула за расподелу мандата. Процене су да ће странкама за цензус бити потребно 200.000 гласова.

Када у недељу буде спуштена завеса на изборну политичку сцену, на бис ће „изаћи“ белгијски математичар Виктор Донт. Захваљујући његовом моделу за расподелу мандата, који је осмислио још током 19. века, пребројани гласови биће претворени у посланичка места у Скупштини.

Процене су да ће странкама и коалицијама за прескакање цензуса бити потребна подршка 200.000 бирача, док ће мањинским партијама за једну столицу у парламенту бити довољно око 13.000 гласова.

Кад кутије буду испражњене, прво се утврђује које су листе прескочиле цензус од пет процената или природни праг, а остали гласови се бришу. Након тога уписују се резултати свих који учествују у расподели мандата и ти бројеви се деле са цифрама од један до 250, колико има места у парламенту.

Од добијених резултата прави се тзв. Донтова матрица, где се издваја 250 највећих количника. Странке и коалиције добијају онолико мандата колико имају заокружених коефицијената.

Програмски директор ЦеСИД Ђорђе Вуковић каже, за „Новости“, да листе које буду мало изнад цензуса могу да рачунају на 12 или 13 мандата:

– Може се догодити да добију и више места уколико буде доста „бачених“ гласова, односно уколико више листа не пређе изборни праг. Тада се може догодити и да странке које уђу у Скупштину процентуално добију много више посланика, него гласова.

(Вечерње новости)

Ознаке: парламентарни избори, политичке странке, Србија, цензус