Прочитај ми чланак
Приштина – Становништво Космета незадовољно је радом институција, пре свега, председнице Космета и председника парламента, показује истраживање УНДП.
Према истраживању „Пулс јавности“ уједно је дошло до пада индекса демократизације.
Резултати истраживања јавног мњења из студије „Пулс јавности“ из октобра 2012. године показују различите трендове у задовољству нивоом рада институција у односу на април 2012.
Резултати анкете показују да је Индекс демократизације (0,89) достигао најнижи ниво од новембра 2010. године. Иако је повећано задовољство радом судова, владе и премијера, смањено је задовољства радом председнице Космета и председника парламента.
Према резултатима истраживања, само 27 одсто грађана је задовољно радом владе и премијера. Међутим, у односу на април 2012. године, ниво задовољства радом владе је повећан за шест процентних поена, док је ниво задовољства учинком владе повећан за скоро четири процентна поена.
Слично томе, проценат оних који су задовољни радом судова је повећан са 18 одсто колико је износио у априлу 2012. године на 24 одсто у октобру 2012. Док ниво задовољства радом парламента и тужилаштва није доживео значајне промене током последњих шест месеци, ниво задовољства радом председника скупштине је опао за више од три одсто од априла 2012. године.
Проценат оних који су задовољни учинком рада председника је такође опао за готово седам процентних поена. Иако је већина становника Космета незадовољна актуелним политичким правцем којим се Космет креће, подаци из анкете показују да је тај проценат смањен са 72 колико је износио у априлу 2012. године на 67 одсто у октобру 2012.
Резултати показују да је већи проценат мушкараца (69 одсто) него жена (64 одсто) незадовољан актуелним политичким правцем којим се Коссмет креће. Што се тиче привредног правца којим се Космет креће, незадовољство јавности је чак и веће. Седамдесет и пет одсто испитаника је или незадовољно или веома незадовољно садашњим привредним правцем Космета, а једва шест одсто становништва је задовољно или веома задовољно.
Када су замољени да укажу ко је, према њиховом мишљењу, најодговорнији за текуће стање привреде на Космету, око 77,5 одсто испитаника је приписало ту одговорност влади Космета. Подаци према етничкој припадности показују да то мишљење дели 79 одсто косовских Албанаца, 59 одсто косовских Срба и 65 одсто припадника осталих заједница.
Удео испитаника који сматрају да је међународна заједница (ЕУЛЕКС и УНМИК заједно) одговорна за стање привреде на Космету је знатно мањи и износи седам одсто.
Укупно 42 одсто грађана сматра да је незапосленост највећи проблем на Космету. Додатних 20 одсто грађана Космета сматра да је сиромаштво највећи проблем, а осам одсто да цене представљају највећи проблем на Космету. Слично подацима из априла 2012. године, резултати текуће анкете показују да је велика већина становника Космета и даље песимистична у погледу „заслуженог запослења“ у јавним предузећима.
Показатељ „незаслужености“ се састоји од следећих фактора: породичне везе, мито, пријатељи, страначка оданост и изглед. Показатељ „заслужености“ је створен користећи следеће компоненте: професионално искуство, образовање и стручно усавршавање. Већина становника Космета верују да породичне везе (42 одсто), мито (19 одсто), страначка оданост (16 одсто) и пријатељи (6 одсто) представљају најважније факторе за добијање запослења у јавним предузећима.
С друге стране, само 13 одсто становника Космета верује да је комбинација образовања, професионалног искуства и стручног усавршавања важна у потрази за запослењем у јавним предузећима. Корупција се такође сматра за велики проблем на Космету.
Проценат грађана који сматрају да је корупција великог обима присутна у разним институцијама је чак повећан у односу на април 2012. године.
Ово је посебно случај с Енергетском корпорацијом Космета (54 одсто у односу на 48 одсто у априлу 2012.), здравствене услуге (52 одсто у односу на 43 одсто у априлу 2012.) и царине (50 одсто у поређењу са 43 одсто у априлу 2012. ) које се сматрају за институције с корупцијом преовладавајуће високих размера. Око 11 одсто испитаника изјавило је да су државни службеници од њих тражили мито (новац, поклон или друга корист).
(Танјуг)
