Прочитај ми чланакЗаговорници чланства у НАТО жале се да је западна војна алијанса и даље табу тема у Србији и да су "анти-НАТО и антизападне тенденције у порасту, подстакнуте од стране теоретичара завере и радикалних струја са мање или више отвореном подршком Русије".
Јасан глас народа: Да Путину, не за НАТО
Заговорници чланства у НАТО жале се да је западна војна алијанса и даље табу тема у Србији и да су „анти-НАТО и антизападне тенденције у порасту, подстакнуте од стране теоретичара завере и радикалних струја са мање или више отвореном подршком Русије“.
– Потребна је дубинска стратегија приступа медијима, јер данас се у Србији не зна ни да је НАТО превасходно политички савез, који има изражену војну димензију – пожалио се директор истраживања ИСАЦ фонда Игор Новаковић на скупу под називом „Партнерство за Србију: НАТО и стратешка комуникација“, одржаном пре два дана у српској престоници.
НАТО лобисти последњих недеља као да су у паници, јер њихов рад на терену не показује довољно резултата у „освешћивању“ грађана да је алијанса једини прави избор војно неутралној Србији. Њихово незадовољство је додатно појачано, тим пре ако се покаже да је тачна информација коју су ових дана објавили београдски медији да повратак утицаја на Балкан Владимир Путин планира кроз нову економско-војну офанзиву која укључује инвестирање чак 10 милијарди евра, само у Србију.
По једној верзији, Кремљ ће то урадити преко словеначких инвестиционих фондова, тако да НАТО лобистима не боде очи, а по другој, Путин је одрешио кесу јер не може да дозволи да се оствари крајњи циљ алијансе – „инсталирање поузданог, послушног режима у Београду који би раскинуо све везе са Русијом“.
Неки ранији спискови, међутим, дизали су узбуну у делу интелектуалне јавности са тезом да је на делу позив на линч, као што је била оцена списка „србомрзаца“ десничарске организације Наши или бившег помоћника министра културе Драгана Коларевића који је у ауторском тексту позвао на „први српски културни устанак“, састављајући списак културњака који наступају са антисрпске позиције.Када је неколико година раније Соња Бисерко у извештају Хелсиншког одбора за људска права навела 57 имена „националистичких“ професора и научних сарадника са Београдског универзитета, то није био део фашистичког одстрела неистомишљеника.
Дубоки рез на пронатовске и проруске делове српског друштва протеклих дана дошле су посебно до изражаја када је једна евидентно лобистичка пронатовска организација у Србији – Центар за евроатланске студије (ЦЕАС) – објавила списак 105 организација „прокремаљских структура“ које у Србији делују као део ширења руске „меке“ моћи, технологије владања осмишљене управо на Западу, чија је суштина остваривање циљева ненасилним средствима, преко медија и масовне културе. На том списку је шаролико друштво – од Двери, ДСС, радикала, преко левичарског СКОЈА и екстремних десничара Националног српског фронта, па све до Института за новију историју Србије и медија попут Спутњика, „Стандарда“, „Печата“…
Практично све партије, невладине организације и медији који се на било који начин противе чланству Србије у НАТО.
– Поводом списка „србомрзаца“ који је 2014. објавио СНП Наши реаговао је јавни тужилац. Због извештавања „Политике“ о токовима америчког новца у српском невладином сектору бурно су реаговале невладине организације. А због списка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) са 105 „прокремаљских структура“ које делују у Србији није реаговао – нико – коментарисао је за „Политику“ социолог Слободан Антонић, редовни колумниста Нове српске политичке мисли, портала такође уврштеног на антинатовски списак.
И заиста, да се преко „Политике“ и „Данаса“ није повела јавна полемика „две Србије“, списак ЦЕАС прошао би незапажено, а директорка ове организације Јелена Милић о њему би детаљно говорила тек својим саговорници на Западу.
Дани „мучења“ за алијансу
Прозападним лобистима сметало је и враћање назива улица руским генералима Толбухину и Жданову, као и најава манифестација Дани Москве у Београду, која ће, према речима градоначелника Синише Малог и амбасадора Русије Александра Чепурина, бити одржана од 3. до 7. октобра ове године.
