Ја мислим да од великих речи и великих мисли било кога нас само глава може заболети. РС је један пројекат који није међународни, то је резултат воље народа. И мислим да њу не треба доводити на овај или онај начин у питање – да ли је успешан или неуспешан Нама је Турска јако много помогла у последње време. БиХ је уговорила огроман извоз меса у Турску. Највећу корист од тога имају сточари у РС – 15.000 тона свежег меса годишње за нас је огроман посао.

У Босни и Херцеговини одређене ствари ипак пролазе. Ево, колико већ година имамо стабилну валуту. Нема инфлације. Ево, успели смо решити реформу војске, а да нема сукоба, да војска функционише на неки начин. Почео је извоз да нам помало расте. Још увек економско стање није добро, али има позитивних елемената. Поднећемо апликацију (за чланство у Европској унији) ако све буде у реду. Добићемо статус кандидата. Дакле, ипак има ствари које се у БиХ крећу. Далеко од идеалног, али није ни толико безнадежан случај колико сви они који заговарају промену Дејтонског споразума желе да кажу – каже за Данас Младен Иванић, члан Председништва БиХ и лидер Партије демократског прогреса.

Кажете да у БиХ „политичке елите схватају да је европски пут неминован“. Колико се то односи и на власт у РС с обзиром на то да, како сте рекли, Бањалука баш и не схвата добро британско-немачку иницијативу коју ви видите као позитивну?

– Па мислим да Бањалука то ипак види, али чини некад неке потезе који иду супротно иницијативи. На крају крајева, Бањалука је усаглашавала програм реформи који је био предуслов за финансијску подршку и за нашу апликацију за чланство у ЕУ. Ту се усаглашавала премијерка владе РС са премијером Федерације БиХ и председавајућим Савета министара БиХ. Оно што засад стоји јесте да су спорији у имплементацији тих договора него Федерација. Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ је, у ствари, једина тачка која евентуално може угрозити напредак.

Каква може бити реакција међународне заједнице на референдум у РС? Драган Чавић говори о „крају Републике Српске“.

– Не бих ишао тако далеко да баш кажем „крај“, али очито да власт нема визију шта ће дан после. То би била непотребна авантура која би вероватно значила – вероватно, тешко је гарантовати – одустајање од нове европске иницијативе, то значи одустајање од тога да БиХ добије – без уставних промена – статус кандидата…

Говорите о одустајању Европе?

Европе, да. Мислим да би Европа то као своју меру направила. То би значило реафирмацију снага које су се одувек залагале за гашење Дејтона и отварање нечега што се зове бриселска фаза, промена устава. A све те промене устава би се сводиле само на једно, а то је да се елиминише право ентитетског одлучивања у институцијама БиХ, што у суштини значи елиминацију права РС да одлучује и прегласавање. Доминацију. Под фирмом једноставности у суштини ми би имали доминацију. Тада, због чињенице да смо мање бројни, ми ништа у суштини у БиХ не би могли зауставити.

Можете ли претпоставити колике су шансе да се одржи референдум?

Тешко ми је рећи. Ја сам мислио да ће пуно раније власт у Бањалуци ићи на то да нађе излаз. Видимо да тога нема. На неки начин стичем утисак као да хоће, без обзира на све, да се референдум одржи иако ни сами не знају шта су крајње последице. Као да се и Додик налази све више и више у ћошку да то мора одржати. И на крају – и вама да кажем – ако одустане, ја заиста нећу ликовати. Сувише су интереси РС угрожени да би на томе покушавали правити политички интерес.

Председник Николић прошле недеље је поновио да БиХ „не функционише“, а председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић рекао је да је РС „неуспешан пројекат. Како видите ове изјаве?

Не волим ја те велике речи. Ја мислим да од великих речи и великих мисли било кога нас само глава може заболети. Пре свега, РС је један пројекат који није међународни, то је резултат воље народа. И мислим да њу не треба доводити на овај или онај начин у питање – да ли је успешан или неуспешан… То је реалност, то постоји. Докле дуго и како тачно, зависи доминантно од нас и у то сам уверен. Ја искрено верујем да ће она постојати и да је то у склопу балканског поимања политике једини начин да будете равноправни, да имате властиту институцију и да вас та институција чува. Шта значи већина имате најбољу прилику видети у Федерацији где Хрвати стално истичу да су прегласани. A тамо је направљен тај, као, склад Бошњака и Хрвата који се показао потпуно нереалним. A што се БиХ тиче… Она јесте компликована. Није можда ефикасна као неке друге земље, ту се потпуно слажем са господином Николићем. Aли ако узмете наше проблеме, није она толико негативна колико се жели рећи.

Премијер Вучић иде поново у Сребреницу, најављује инвестиције из Србије у том крају. Каква је по вама перспектива?

Ја мислим да је то добро. Ја нажалост морам рећи да мислим да је све што се догађало поводом 11. јула било превише политике, а мало пијетета према жртвама. Да је највећа одговорност за то бошњачких политичара. Господин Вучић је дао своје, видели смо каква је реакција била, очито тада није био искрено прихваћен. Стичем утисак да ће сад на овом форуму који се планира, који је посвећен економском развоју бити то далеко боље. И стичем утисак да су грађани схватили, посебно Бошњаци, који је значај тога. Ја мислим да је јако добро што Србија има ту политику – „волимо РС, али уважавамо целовитост и интегритет БиХ“. То је кратко речено али, рекао бих, врло лепо и врло фер.

Ресорни министри БиХ, Србије и Турске потписали су средњорочни програм трговинске сарадње. Очекујете ли трилатерално јачање односа на политичком нивоу, повратак на сарадњу каква је постојала?

Ја искрено мислим да је важнији овај економски део. Иза економског ће лагано доћи политички. Нама је Турска јако много помогла у последње време. БиХ је уговорила огроман извоз меса у Турску. Највећу корист од тога имају сточари у РС – 15.000 тона свежег меса годишње за нас је огроман посао. Имамо неколико нових пројеката на видику и моја строга сугестија је да мислим да би и Србија требала бити оријентисана ка тим економским пројектима. A неки велики склад у политичком смислу, питање да ли је реалан. Ми с једне стране имамо страх да Турска жели да се преангажује, а они опет осећај да ми не уважавамо чињеницу да и они имају своје интересе. За мене је најважнија за стабилност региона трилатерала Хрватска-БиХ-Србија и то је предуслов мира на Балкану.

Помињете како су геополитичке промене на Блиском истоку помогле да БиХ почне да напредује, да јој ЕУ да већу подршку. Шта је са утицајем Русије у геополитичком контексту?

– Русија има политички утицај у БиХ и то је потпуно природно. Русија је у најтежим временима за РС знала стати на нашу страну, када су многи неправедно, без разлога, осуђивали РС и ми настојимо да то уважимо. И ја и сам ћу учинити све што могу да односи са Русијом буду врло коректни, врло добри. Што се тиче наше европске будућности ту није никад Русија постављала никакво питање ни проблем. Око НAТО-а, наравно, имају мало другачије ставове што је природно, али дугорочно чланство БиХ у НAТО-у је ипак везано за цели регион. Хрватска јесте у НAТО-у, Црна Гора можда буде, али за нас је битно и где је Србија. Ја мислим да Србија и БиХ или ће заједно ући или ће заједно остати ван. Како год. Зато мислим да ми ту не би требало да имамо разлога да имамо било каквих проблема у односима с Русијом.

Извор: danas.rs -Милош Митровић

Ознаке: БиХ, Милорад Додик, Младен Иванић, Република Српска, Срби