Прочитај ми чланак
Свако на својим трговима дочекује најбоље што има: Хрвати – Готовину, Срби – Новака Ђоковића. Мала, али значајна разлика.
Али, у овом тренутку мање је битна Хрватска. Она је уосталом учинила мањи злочин према Србима, од серијских злочина које и данас чини Велики Брат. Ако је Мадлен Олбрајт могла да пре десетак дана урла „Марш напоље, одвратни Срби“, онда је било сасвим логично да Теодор Мерон са осталим часним судијама пресуди да је „Олуја“ била само слет. Тако изгледа данашњи свет.
Каква недеља! У Хрватској славље, у Србији огорченост. У Хагу запрепашћујућа тишина, после пресуде која је шокирала чак и Карлу дел Понте. Историју домовинског рата запечатио је Теодор Мерон – и буквално и симболички, он је пресудио да је „Олуја“ била о.к, и да је етиничко чишћење и протеривање 220.000 Срба нешто што се не кажњава. Јер, Срби су већ двадесет година лоши момци, у сценарију који је постао једна од жанровских матрица политичког Холивуда.
На крају, остао нам је само хумор: Теодор Мерон је пресудио да је Мадлен Олбрајт мис света! Мадлен је победила као представница Косова. Стивен Спилберг снима филм о добровољном одласку неколико хиљада Срба из Хрватске, али је Том Круз одбио главну улогу – јер му није јасно зашто су га звали да игра у бајци. Теодор Мерон пресудио да филм о добровољном одласку неколико хиљада Срба из Хрватске, мора да буде комедија за младе. Теодор Мерон и Флоранс Артман почели да пишу књигу – „Педесет нијанси Хага“. Насмејали смо се од муке.
Кад је прошао први шок, сазнали смо да су Клинтон и ЦИА осмислили, а Хаг печатирао овакво стање ствари. „Олуја“ није подвиг Хрватске – „Олуја“ је подвиг Великог Брата у име Хрватске.
Нажалост, ради се о томе да се, изгледа, и даље ништа не мења. Јер, Ивица Дачић је пре неколико дана, на провокације из Прешева (локални политичар дрско га је позвао да сам дође и да скине споменик припадницима ОВК!!!) питао Европу „да ли су Прешево, Бујановац, Медвеђа и даље у саставу Србије“, додавши „немојте после да буде прекомерна употреба силе“.
Ивица Дачић можда није ни био свестан да већ разговара са неким новим Теодором Мероном. Политичка Србија је ових дана непрестано у некој симболичкој исповедаоници Великог Брата: Велики Брат очигледно још увек није завршио са нама, и зато, не без страха пред оним што нам се спрема, осећамо онај страшан глас који говори: „Само вас гледамо.“
Улазак Србије у Европу, на крају ће се испоставити као депортација Срба у Европу. Такво малтретирање једног народа наочиглед целог света, такво ломљење суверенитета, такво отимање територије и таква примена двоструких стандарда – на било коју тему – од Хага до Косова, добија обрисе чудовишног жанра – политичког црног филма. Није више питање ни признавања Косова – на реду је очигледно и југ Србије, а ускоро и Војводина.
У целој овој фуртутми, Војислав Шешељ је добио још две године затвора у Хагу због непоштовања суда. Али, да ли ико нормалан може после свега да поштује Трибунал?
Шешељ неосуђен седи у Схевенингену преко 3.560 дана. У Србији га нико више не помиње. Иако, парадоксално, Шешељ у Хагу је данас – метафора Србије пред вратима Европе.
Као што сада нико не помиње њега, ускоро нико неће помињати нас. Европа нема алтернативу.
(Вечерње новости)
