Прочитај ми чланак"Замислите колики је пут, и која су дела и поступци иза ових политичара када су себе и професију довели у то стање да их упоређују са ликом измишљене литерарне и филмске битанге. Пратећи поступке садашње гарнитуре на власти, схватам да је стварност премашила машту и да ћу ову џукелу коју играм морати још да усавршавам у ђубретарлуку да би некако стигла ову реалност - каже глумац Милан Лане Гутовић у интервјуу за НИН.
Шта мислите, кад ће наша власт опет прогласити победу над вирусом, као што је то било уочи избора 21. јуна?
– Будите реални – болест постоји само у причи и у писању. У стварности постоје само болесници са којима се лако рукује према потреби. Мало умиру… малко гласају… Вирус се ту не пита… Победа над њим биће проглашена када Влади то буде згодно и када се уклопи у датуме. Нека вирус захвали чињеници да нам је председник заузет па није згодно победити вирус на своју руку, иначе би му већ објавили читуљу. Толико побеђујемо да ми чисто дође жао што имамо тако мало проблема – каже Гутовић између осталог у интервјуу за НИН.
Је ли вас као пензионера обрадовала најава председника Александра Вучића да следеће године можете да очекујете „значајно“ повећање пензије, јер ће Србија бити једина земља у Европи чији ће економски резултати бити бољи него прошле године?
– Ова болештина обећања се код свих председника преноси кроз генерације, а код председника Вучића је достигла врхунац па тако – када о председнику говорим – не знам да ли је он уопште човек који има неку болест или је то сама болест постала човек. Те паузице када нема пувакања и обећања не значе ништа, јер кратко одсуство манифестација болести не значи да болести нема. Можда уображавам, али није важно… и код хипохондрије и код параноје увек си у праву.
Да ли је решење за све наше проблеме да власт, кад већ сваке године „извезе“ 50.000 младих и образованих, истовремено почне да увози нови народ, који би је више ценио, поштовао и волео?
– Прича о извозу наше деце и увозу новог народа је достојна плача. Можда је праведно да ова власт на тај начин себи подигне споменик за вечито сећање.
За две недеље, 24. септембра, навршиће се 38 година од премијере „Тесне коже“. Јесте ли у то време, и касније, док сте снимали „Белу лађу“, могли да сањате да ће лик кога сте окарактерисали као „џукелу“ постати својеврстан фото-робот политичара на власти?
– Ко би то могао да претпостави? Па тај лик (Шојић) је био конципиран као пренаглашена варијанта битанге. Претпостављали смо да је то задњи домет у ђубретарлуку и да иза тог ђубрета од човека нема више ништа. Замислите колики је пут, и која су дела и поступци иза ових политичара када су себе и професију довели у то стање да их упоређују са ликом измишљене литерарне и филмске битанге. Пратећи поступке садашње гарнитуре на власти, схватам да је стварност премашила машту и да ћу ову џукелу коју играм морати још да усавршавам у ђубретарлуку да би некако стигла ову реалност.
Јесте ли као неко ко је бар глумио политичара помислили да бисте неке ствари радили боље од оних којима је то прави посао?
– Не бих умео. То што они раде, нико не уме боље од њих. Олајавају их да су битанге, лопови, барабе, лажови и вуцибатине, али пола од тога није истина.
Шта бисте, да вас питају, саветовали властима, а шта опозицији?
– Шала која је пародирала борбу партизана и Немаца који наизменично ослобађају неку шуму и из те шуме беже и тако улазе и излазе док се не појави шумар и истера и једне и друге из шуме. Ја бих им као тај шумар рекао: „Доста је било! Напоље из шуме!“
У Црној Гори власт је промењена победом опозиције, која је ишла у три колоне. Може ли то бити рецепт и за Србију, у којој власт сваког ко другачије мисли оптужује да је „пета колона“?
– Господин Ђукановић је учинио све што је било у његовој моћи да своју опозицију доведе у стање наше опозиције и у томе је успевао тридесет година, али није успео да свога наследника предухитри и победи. Зато је универзални рецепт сажет у једној реченици: „Можеш да уништиш и сатреш све и свакога сем свога наследника“. Србија своје лице увек има окренуто Црној Гори и од ње, као од свога родитеља и саветника, добија светле „примере чојства и јунаштва“. Ако у Србији има ко да слуша, сигурно ће чути шта Црна Гора има да нам каже.
Локална СНС власт из Ивањице забранила је људима који су обновили „Нушићијаду“ да је организују у том граду. Коме данас највише смета Нушић?
– Нушић је победио све владе и режиме хумором и надвладао јад и беду личног живота и средине у којој је живео. Сада је изнад свега и нико не може да га забрани, али сличност ондашње Србије и Србије у којој сада живимо је потпуно неподношљива ако се као задато стање данашњице узме „златно доба“.
Изјавили сте да ни Вучићу није лако, јер нема с ким да ради. А ко је крив за то? Зар он сам себи не бира најближе сараднике?
– Сигурно их сам бира, али та слобода да сам бира сараднике морала би да постане државна тајна, јер не само што изглед изабраника говори да су рођени пре проналаска дизајна, већ и антропологија, обликом главе изабраних сарадника, открива душевне муке и немире кроз које председник пролази.
Јесте ли чули изјаву одлазеће, а могуће и нове премијерке Ане Брнабић да о томе ко ће бити у новој влади не одлучује она, већ председник Србије? Па, зар председник не би требало само да именује мандатара, а да он онда састави свој кабинет?
– Ето, сами сте се сетили те, од председника изабране појаве на месту председника Владе. Захваљујући том избору непријатељ јасно види да је наша влада у ствари сликовница, а када говоре, говоре само да нас збуне, јер су им говори као Божји благослов потпуно ван моћи људског разумевања.
Шта бисте, да не живите у Србији, рекли за државу која 80 дана после избора нема владу, иако је једна изборна листа освојила 188 од 250 посланичких мандата?
– Наше изборне листе и резултати наших избора говоре немом мимиком оно због чега урлају демонстранти у Белорусији.
