Прочитај ми чланакРусија ради на остваривању утицаја у југоисточној Европи, користећу Србију као упориште за успостављање "пријатељског џепа на непријатељском континенту".
То се оцењује у анализи Асошиејтед преса, и додаје се да Европска унија – напокон, мада „окаснело“ узвраћа.
Америчка агенција у анализи, неколико дана после посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду, најављује турнеју председника Европске комисије Жан-Клод Јункера по седам балканских земаља.
Јункерова турнеја на коју креће већ данас како би промовисао нову европску стратегију ширења ка истоку, а која се завршава самитом ЕУ у Бугарској 1. марта, оцењује се као „окаснели покушај ЕУ да се супротстави домашају Русије“, наводи АП.
„Русија углавном жели да обесхрабри земље Западног Балкана у њиховим тежњама ка придруживању НАТО-у, али Москва покушава да их одврати и од придруживања ЕУ“, наводи агенција.
„Србија је главно поље за антизападне активности Москве у Европи јер ове две словенске и претежно православне хришћанске земље деле дубоке културне и историјске везе“, оцењује америчка агенција.
Кремљ је, наводи се толико забринут да би могао да изгуби свог савезника да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров више пута , током недавне посете Србији, да чланство у ЕУ није најбоље решење.
АП указује и на упозорење Лаврова да су поновљени позиви ЕУ Србији да прилагоди своју спољну политику европској и наметне санкције Русији заправо иста грешка какву је Запад направио притискајући ратом разорену Украјину да се определи између Уније и Русије.
Агенција скреће пажњу и на речи руског шефа дипломатије да је војна неутралности и одбијање Србије да се придружи НАТО за Русију је један од главних фактора који обезбеђују стабилност на Балкану и европском континенту генерално.
„На Западу постоје растући страхови да Русија користи Србију како би распирила тензије на Балкану наоружавајући своју савезницу војним авионима и тенковима док ради на дестабилизацији суседне Босне, Црне Горе и Македонији“, истиче АП.
С друге стране, спољна и безбедносна политика ЕУ изграђена је на неуспеху Европе у пружању одговора на ратове на Балкану који су пратили распад Југославије, те тај блок остаје обазрив у погледу могућности да нека етничка неслагања, каква су изазвала сукобе 1990, и даље постоје, објашњава америчка агенција.
