Прочитај ми чланакПолитичари се са сетом враћају у прошлост када су у омладинским бригадама градили некадашњу Југу.
Ако сте икада помислили да су наши политичари ленчуге, грдно се варате, јер се куну да су као омладинци научили како се ударнички ради.
Иако су неки, попут лидера СРС Војислава Шешеља, „зарадили“ крваве жуљеве, поносно истичу да су и буквално градили бившу Југу. Присећају се у разговору за Курир да су због преданости били унапређивани у вође бригада, награђивани значкама или чак почаствовани да, попут потпредседника ПУПС Моме Чолаковића, присуствују годишњем коктелу на Белом двору и додирну Јосипа Броза Тита. Осим физикалисања уз песму, на акцијама су се и заљубљивали. Има, међутим, и „одметника“ који нису волели да учествују у комунистичким акцијама, али су, попут министра просвете Младена Шарчевића, првомајске празнике „славили“ изливањем плоче за кућу.
Братислав Гашић, члан Председништва СНС
НАСИП ЗА БЕОГРАЂАНЕ
Имам акцијашку књижицу. Учествовао сам у чувеној Омладинској радној акцији Београд, тамо давних 80-их година и био сам најмлађи акцијаш. Градио сам стадион Железник и насипе за заштиту Београда, да и ви, Београђани, будете сигурни.
Војислав Шешељ, лидер СРС
ЛОПАТАО ПЕВАЈУЋИ
Три пута сам као гимназијалац учествовао на радним акцијама, чак сам био и командант бригаде. У Бањалуци сам био 1971, а онда у Великој Ломници код Крушевца. На једној акцији сам упознао Миломира Минића, који је био командант ваљевске бригаде. Лепе су то успомене, иако смо сви имали крваве жуљеве. И певало се доста. Ево сећам се стихова: „Кад бригада са Мораве крене, шири руке, ето, мајко, мене. Ето теби сина издалека, изграђена новога човека“. Нисам за враћање радних акција, јер је то ипак било идеолошког карактера и данас не би било економски одрживо због напретка технологије и механизације. Присталица сам акција за пошумљавање Србије, пошто је то једино што мора ручно да се ради.
Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја
МОНТЕР И КОНТРОЛОР
Нисам ишао на радне акције, нисам то волео. Нити сам за то имао времена. Све време студирања сам радио како бих зарадио новац за фармерке, да изведем девојку на пиће или за летовање. Родитељи нису имали новац да ми то пруже, потичем из радничке породице. Радио сам као монтер намештаја, контролор у ГСП, разне физичке послове и није ми сметало да истовремено будем добар студент. За првомајски празник сам радио, рецимо, и код другара, када се изливала плоча за кућу.
Миладин Шеварлић, посланик Двери
ПУТ ОКО СВЕТА
Наравно да сам учествовао у радним акцијама. Прво сам био распоређен на радовима на ауто-путу на Новом Београду, а онда сам постао координатор републичког штаба студентских радних акција. Имали смо и канцеларију у ЦК. Ишао сам по иностранству, углавном у социјалистичке земље, и потписивао уговоре за размену радних бригада. Тада је била права навала на Југославију, јер су сви желели да дођу код нас на радне акције.
Момо Чолаковић, потпредседник ПУПС
ЧЕТВОРОСТРУКИ УДАРНИК
Врло лепе успомене вежу ме за првомајски празник. Као пионир и касније акцијаш, био сам три пута на коктелу код Тита на Белом двору. Руковао сам се с њим, он се поздрављао са свима, али нисам с њим разговарао јер сам био уплашен, била је то велика част. Иначе сам четвороструки ударник. Био сам на радној акцији први пут 1958, када сам имао 18 година и учествовао у изградњи ауто-пута Љубљана-Загреб код Новог Места. После сам био на изградњи Грделичке клисуре и ауто-пута Ниш-Лесковац, где сам био заменик команданта бригаде. И за све то сам добио четири ударничке значке. То је мој допринос у изградњи државе, а касније сам око 40 година био у синдикатима, у којима сам за 1. мај увек организовао неке активности – уранке, излете на Фрушку гору, Палић, Копаоник…
