Прочитај ми чланак
Европска унија нема много механизама да Србију притера у ћорсокак у случају кримске кризе и да је натера да следи бриселску политику и уведе санкције Русији.
То су за оценили извори из Брисела, званичници Београда и стручњаци из дипломатских кругова, после открића нашег листа да западне силе жестоко притискају Александра Вучића да и наша држава казни Москву.
С обзиром на то да закључак Европског савета о мерама које треба спровести према Кремљу нису обавезујућег карактера ни за државе чланице, већ само позив да се следи договорена спољнополитичка позиција – ни за Београд није императив да се овим ставовима придружи и декларативно их подржи.
Према нашим информацијама из дипломатских извора, највећа последица за Београд због „непослушности“ је успоравање преговарачког процеса.
С друге стране, стратегија српског државног врха је да максимално појача дипломатску офанзиву и у свим кључним светским центрима објашњава специфичност позиције Србије и разлоге за њен избалансиран став по овом питању.
Тања Мишчевић, шеф српског преговарачког тима са ЕУ, објаснила је да Брисел у спољној политици нема јединствен и обавезујући став:
– Самим тим не може ни да га намеће, као у неким другим политикама.
Бивши амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић сматра да је мудро то што се Србија сад не изјашњава:
– Србија у односима са Русијом има велике политичке и економске интересе. Поставља се и питање да ли би промена нашег става према Русији проузроковала реакцију Кремља, која би за Србију била и те како погубна.
Милан Пајевић, бивши директор владине Канцеларије за ЕУ, поручује да Србија треба да балансира докле год је то могуће:
– Важно је да то балансирање не угрози наше виталне интересе када су у питању реформе и кретање ка ЕУ.
Хенри Боне, директор Фондације Конрад Аденауер, каже да, у светлу украјинске кризе, и у ЕУ и у Немачкој влада разумевање према „тешком положају“ Србије, која има традиционалне везе с Москвом.
КАД БИ ТИТО УСТАО
Некадашњи амбасадор у Паризу Предраг Симић упозорава да је за Србију најгоре да се нађе „између европског чекића и руског наковња“.
– Новој влади биће потребно много вештине и политичког прагматизма. Најбоље би било када би Тито устао из гроба и научио политичаре како да балансирају између Вашингтона, Брисела и Москве.
(Вечерње новости)
