Анализа избора у Србији: Добре и лоше вести за опозицију и СНС и једно питање

09:00 18.12.2023.

Завршила се још једна изборна ноћ, а зимски избори - макар према прелиминарним резултатима - нису донели лошу срећу Вучићу и СНС. Много је негативних, али има и позитивних импулса.

Најпре, излазност. Мантра о томе да је опозицији потребно пет одсто више бирача на овим изборима да спусте СНС на бројку са којом не могу лако (или никако) до власти се показала делимично тачном.

Излазност на парламентарним изборима 2022. била је 58,6 одсто, а на овим, чини се, неће досећи 60 одсто. Наравно, не можемо да будемо сигурни, јер је РИК – институција која реално не постоји још од претходних избора када им је Вучић преотео посао контроле изборног процеса и бројања гласова – одбио да да коначну бројку излазности на овим изборима. Последња процена Црте каже да је излазност била – око 59 одсто.

Исто важи и за изборе у Београду, на које је прошле године изашло 57, одсто, па иако је у Београду (вероватно) изашло више гласача од тога у овом изборном циклусу – није 5 одсто више. Дакле, упркос покушају мобилизације опозиције, и покушају мобилизације грађана кроз „ПроГлас“, значајног скока у излазности није било, и у томе треба видети део разлога за пораз.

Вучић је усисао СПС

Шта кажу поређења резултата од прошле и ове године на републичком нивоу? Коалиција око СНС прошле године освојила је 42,3 одсто гласова, а њихов коалициони партнер СПС 11,1 одсто. Ове године – другачија слика: СНС је, према последњем пресеку ЦЕСИД-а, на 46,3 одсто, а СПС се скоро преполовио – само 6,6. Зато је, с правом, Дачић најавио избор новог лидера странке. Не треба стављати руку у ватру да ће се то и десити, али да има разлога – има.

Шта се догодило у Београду?

Најпре, очигледна крађа на изборима. Иако овакве оцене не треба давати олако, евидентно је било да режим спроводи организовано гласање са гласачима „преко Дрине“: чак и у заробљеном систему могло се то видети на примеру акција око београдске „Арене“.

СНС је, упркос томе, или остао на истом или пао за понеки проценат: Вучићева пројекција их „држи“ на 38 одсто, исто као и прошле године, али је реално да тај проценат буде нешто мањи (кад се преброје сви гласови, имајући у виду да први стижу они са руба Београда).

У „Србији против насиља“ сматрају да су освојили макар исто толико, с тим што износе податак да је у Србију, односно у престоницу, „увезено“ бар 40.000 гласача. То је много и мења изборну слику Београда. Простим сабирањем процената „Уједињених за победу Србије“ и коалиције „Морамо“ од прошле године, долази се до бројке од 32 одсто освојених гласова, тако да је опозиција – очигледно – побољшала резултат.

Шта се десило са десницом?

Земљотрес је прогутао десницу у Србији синоћ. Буквално: Двери и Заветници – који су заједно прошле године имали скоро 7 одсто гласова у Београду – остали су надомак цензуса. Народна странка је, према Цесидовим подацима, на републичком нивоу испод 1 одсто (што значи да мора да врати средства добијена за изборе у касу РИК), а од њих је за 0,3 одсто боља коалиција Радуловић-Тадић, странка нејасне идеолошке оријентације.

Треба очекивати да су резултати у Београду нешто мање страшни за последње две поменуте групације, али су, очигледно, далеко испод цензуса. Још једном се показало да десна опозиција, ако није уједињена, тешко може да буде значајнији фактор на изборима, али и још нешто: Несторовић им је буквално украо бираче.

Шта сад?

У наслову смо наговестили неке добре и неке лоше вести за опозицију у Србији, па хајде да их скупимо на једно место.

Најпре лоше, а прво најгора: опозиција нема тактику како против крађе избора. Независно од тога колико је гласова „увезенено“, колико је купљено а колико „изнуђено“, колико год да их је – опозиција не може да их откине СНС. За решење тог питања потребна је нова стратегија, а можда и нови људи. Јер, ма колико, примера ради, Здравко Понош синоћ позивао да се сачека са улицом и да се ствари реше кроз изборе, факат је да опозиција не може да добије чак ни Београд ако не може да заштити изборни резултат. Гласачи опозиције онда, с правом, могу да се питају – чекај, а што ја уопште да гласам?

Шта је још лоше? Дефинитивно није било изразитог скока у излазности на овим изборима, упркос великим напорима у кампањи. То само потврђује да у земљи без слободних медија не може бити фер изборне трке, али то смо већ знали. Оно што нисмо знали јесте да тај „прозор“ ка бирачима, онима који немају могућност да прате слободне медије, није просто мали – него заправо не постоји.

Лоше је и то што је пропуштена још једна прилика да се опозиција уједини (странака ДОС било је 18 комада, и једва су свргле Милошевића), а то се најтеже обило о главу Јеремићу, Тадићу и Радуловићу, који сада морају добро да размисле о својој политичкој будућности. Искрено речено, нема ту ни простора за неко велико размишљање – овај пораз је тоталан и реално је очекивати да се ови лидери повуку из политике. Наравно, то што је то реално – уопште не значи да ће се и десити. Напротив.

А шта је, онда, добро?

Најпре, опозиција јесте освојила више него на прошлим изборима, па се сада у Београду дошло до тога да ипак постоји извесна могућност формирања власти без СНС (ма колико мала она била). Не само да постоји, него би било реално да широка коалиција странака – од зелених до Несторовића – свргне СНС који не би смео да има било какав коалициони потенцијал након мора афера чији су виновници били и због бруталног односа који су имали према свим коалиционим партнерима (види под СПС). Ипак, такво размишљање није реално овде. Зашто – и то је тема за дубљу анализу.

Позитиван је – за њега лично и његову странку, понајвише – и добар резултат ДСС, који, уједно, показује да странка деснице може успешно да сарађује са грађанском опозицијом и да јој се то исплати. Узалуд су били напади на Јовановића да се превише примакао проевропској опозицији – и идеолошки и персонално: јасно позиционирана политика, паметно искоришћено време у медијима и лична харизма лидера ДСС показују да ће Јовановић и убудуће имати шта да каже на изборној сцени.

Али – шта ћемо ми са свим тим? То је оно питање које смо обећали у наслову.