Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, који се „прославио” бритким изјавама у Бриселу док је био амбасадор Русије у НАТО-у, у Београду је пре два дана, такође веома прецизно и немилосрдно, рекао неколико реченица које су исцртале политичке намере Русије. Коме се обратио Рогозин: српској власти или некоме још западније?

Потпредседник руске владе је после сусрета са високим званичницима Србије рекао да „јесмо блиски пријатељи, али да Русија није ваш адвокат, него адвокат права и истине”. Потом је први до Владимира Путина поручио да Русија имажељу да улаже новац у Србију, али да верује да „наш ’брак’ неће бити само из интереса, него и из љубави”.

Професор међународних односа на ФПН Предраг Симић каже да је Рогозин са те две поруке рекао шта тачно Србија може да очекује од Русије.

„Значи,може да очекује’Јужни ток’и кредит, али не може да очекује да Николај Други устане из гроба и уђе у рат против Запада како би заштитио Србију. То ова Русија неће учинити, а ја мислим да су код нас развијена нереална очекивања”, каже Симић наглашавајући да је потпредседник руске владе „прецизно, јасно и сасвим поштено ставио до знања српским политичарима колико далеко могу да иду у очекивањима од Русије, односно да не гаје нереална очекивања.”

Историчар Драган Петровић из Института за међународне односе, такође, сматра да је веома јасна порука упућена овдашњем државном естаблишменту у Србији. „Русија се већ четири и по године, од пада друге Коштуничине владе, на државном нивоу суочава са тим да званични Београд доста тактизира о елементарном питању Косова и Метохије и односа низа западних сила које су признале ту независност”, каже Петровић.

Поводом финансијских односа и онога шта се очекује како се веза Србије и Русије не би сматрала браком из рачуна, Петровић каже да „Москва вероватно очекује битнији искорак нових власти у Србији у односу на претходну владу”.

Петровић подсећа да је постојало снажно уверење када је формирана садашња влада да ће она направити дисконтинуитет у том правцу. „Али се плашим да тај дисконтинуитет не чини одлука о прихватању ИБМ и свега онога што је потписао Борко Стефановић, што у правном смислу није прошло ни парламент, дакле да прихватање таквих одлука званични Београд озбиљно ставља у ситуацију наставакполитике која предност даје приближавању ка ЕУ, а не одбрани територијалног интегритета”, сматра Петровић.

Потпредседник руске владе послужио се метафором којом је изразиоруски став о условима који се пред Србију стављају зарад уласка у ЕУ: „Ако је за њен пријем у ЕУ потребно признање безобразлука из 2008. године (проглашење независности Косова), треба да размисли о том услову и да ли је тај услов у интересу Србије.”

Поводом овог става Симић сматра да је Рогозин јасно, како је то рекао и приликом наговештаја да би Србија могла да уђе у НАТО одговоривши да Руси онда не би имали више интереса да не признају Косово, овог пута подсетио на изјаву бившег амбасадора у Београду Владимира Конузина, који је пре неколико месеци упитао зашто ЕУ за Србију нема алтернативу када постоји Евроазијска унија. „Подсетимо се да је Путин у предизборној кампањи најавио, а то је и дугорочна идеја Русије,да створи евроазијску алтернативу западноевропским интеграцијама”, каже Симић.

Ова „понуда“ дошла је у кратком временском размаку, а судећи по утицајном гласнику који ју је овог пута донео, Москва неће још много чекати нову српску власт.

Да Београд није био само место у коме се потпредседник руске владе обратио српским политичарима, него су поруке биле намењена и западнијим државама, закључује се по изјави да је Русија изгубила 27 милиона људи у Другом светском рату да би се створио један међународни поредак.

„Русија у овом тренутку себе види у улози заштитника међународног права и интереса обесправљених средњих и малих народа, значи и земље која је брана доминацији САД и Запада“, каже Симић.

Та порука је заправо подршка ставу који је недавно неспретно изговорио премијер Ивица Дачић поводом услова Србији на којима инсистирају поједине државе и најављује руски одговор на демонстрацију моћи коју испољавају САД и ЕУ.