Прочитај ми чланакПоруке грађанима Јоргованке Табаковић, гувернерке Народне банке Србије, не поклапају се са извештајима њене матичне куће, али ни других финансијских институција у земљи.
Према најновијем извештају НБС-а из фебруара 2026, Србију очекује већа инфлација ове године у односу на претходну, која подразумева раст цена. Стопа инфлације биће четири одсто до краја године, као директна последица престанка важења државне Уредбе о ограничењу маржи, познатије као Вучићеве марже, пише Време.
Званичан извештај о инфлацији
Ипак, Табаковић је на представљању „Извештаја о инфлацији – фебруар 2026″, који је Извршни одбор НБС-а усвојио 12. фебруара, рекла да се не очекује да инфлација са собом повуче и значајан скок цена на рафовима.
– Заиста не очекујем да неко себе доведе у ситуацију да промет робе доводи са вишом ценом на задовољавајући ниво, а не већим обртом. Можда нешто ситно, али заиста не очекујемо и заједно ћемо радити да до тога не дође – тврди прва жена Централне банке земље.
Ипак, економиста Саша Ђоговић објашњава да нема дилеме да ће доћи до „отопљавања цена на рафовима“, што предвиђање инфлације које је дао НБС – и подразумева. Јер, у извештају се „лепо“ каже да је јануарска међугодишња инфлација износила 2,4 одсто, али се очекује њен раст на четири одсто до краја године, као последица престанка важења Уредбе о ограничењу маржи.
– У питању је природни ток ствари – говори Ђоговић.
– Држава је прошле године административним мерама држала цене хране да не порасту још више. Уредба је више пута мењана и сада ће сви њени утицаји нестати.
Хоће ли нови закон помоћи
Као решење да се зауздају цене у радњама, гувернерка је напоменула да ће нови Закон о непоштеним трговачким праксама допринети да се марже не врате на ниво пре доношења уредбе.
У Уредби државе, ипак, треба разликовати део који се односи на ограничење маржи, које траје до марта 2026, али и ограничење набавних цена хране, које је већ укинуто.
– Чак и да нови Закон, о којем држава говори, онемогући да трговци повећају марже, набавне цене су порасле, а законска регулатива се тиме не бави. Тако, и са овим маржама, добићемо поскупљења – додаје Ђоговић.
– На инфлацију и поскупљење цена хране још ће до краја године утицати и поскупљење струје у последњем кварталу, али и повећање акциза и раст цена комуналних услуга.
Пројекција Рајфајзена: Инфлација 4,1 одсто
И финансијски стручњаци Рајфајзена предвиђају већу инфлацију и то 4,1 одсто на годишњем нивоу, коју повезују са престанком важења Уредбе којом се ограничавају трговинске марже почетком марта 2026.
– Остајемо при нашој пројекцији инфлације од 4,1 одсто на годишњем нивоу, уз подршку престанка важења Уредбе којом се ограничавају трговинске марже почетком марта – стоји у извештају Рајфајзена.
Из ове институције још кажу да не очекују просечну пољопривредну сезону, с обзиром на неповољне климатске услове претходних година. Негативно би на цене у Србији могло да утиче и, додају, правило задржавања у Европској унији, које би могло да утиче на поскупљења увоза робе. Ипак, оставили су могућност да ЕУ прилагоди ову уредбу за транспортни сектор.
– Претпостављамо да ће се продаја нафтне компаније НИС мађарском МОЛ-у материјализовати и самим тиме да неће имати инфлаторни утицај. Свакако, доза опрезности остаје, док се не види и коначан исход – додаје се у извештају Рајфајзена.
И они су поменули да НБС тврди да ће „доношење одговарајућег законског оквира којим ће се унапредити регулација тржишта и спречити појава непоштених трговинских пракси, допринети да се трговачке марже не врате на ниво пре доношења уредбе.“
