Пољопривредна сезона тек је започела, па је још рано за коначне прогнозе, али први показатељи уливају умерен оптимизам. Ратарске културе попут кукуруза, сунцокрета и шећерне репе налазе се у почетној фази развоја, док пшеница, која је презимила, тренутно показује добру кондицију.

Према речима Жарка Галетина, временски услови засад иду наруку произвођачима – земљиште има довољно влаге, сетва је обављена на време, а укупне агрометеоролошке прилике оцењују се као повољне, пише Бизнис.рс.

Воћарске културе за сада су углавном избегле озбиљније последице мраза, али ризик и даље постоји због најављеног захлађења, нарочито у вишим пределима.

Ипак, и поред стабилнијег почетка у односу на прошлу годину, пољопривреда је под снажним утицајем глобалних дешавања, посебно сукоба на Блиском истоку. Раст цена енергената и минералних ђубрива директно повећава трошкове производње, што се неминовно прелива и на цену хране.

Како истиче Галетин, дизел, гас и ђубрива чине кључни део трошкова, па њихов раст подиже цене на тржишту. На светским берзама већ је видљив постепен, али континуиран раст цена житарица и уљарица, што отвара питање дугорочног поскупљења хране.

Због тога ова сезона није важна само за приносе, већ и за укупну економију, укључујући и утицај на бруто домаћи производ. Након лоших резултата прошле године, посебно код кукуруза и соје, очекује се делимичан опоравак, али ће коначан исход зависити од временских прилика у наредним месецима.

Актуелна ситуација, према Галетину, подсећа на почетак руске инвазије на Украјину, када су цене житарица нагло скочиле. Међутим, сада је тренд другачији – цене расту спорије, али стабилно, што указује на дугорочан притисак трошкова у производњи.

Он упозорава да овакав „пузајући“ раст цена значи да нема брзог повратка на старо и да ће се последице тек осетити. Очекује се даљи раст цена хране, али без наглих скокова као раније – уместо тога, поскупљења ће бити постепена, али дуготрајна.

Пољопривреда има значајан утицај на економију, па би овогодишња сезона могла да игра важну улогу у кретању БДП-а. Прошла година донела је велике губитке, нарочито у производњи кукуруза, где је Србија изгубила део извозне позиције. Приноси су пали на око 4,5 до пет милиона тона, што је углавном било довољно за домаће потребе.

У последње четири године чак три су биле обележене неповољним климатским условима, због чега би још једна сушна сезона могла имати озбиљне последице и по аграр и по економију у целини.

Ипак, упркос свим изазовима, процене су да би ова година могла бити успешнија од претходне, што би имало позитиван ефекат на укупни привредни раст.

Извор: biznis.rs

Ознаке: пољопривреда, цене