Према речима Жарка Галетина, временски услови засад иду наруку произвођачима – земљиште има довољно влаге, сетва је обављена на време, а укупне агрометеоролошке прилике оцењују се као повољне, пише Бизнис.рс.
Воћарске културе за сада су углавном избегле озбиљније последице мраза, али ризик и даље постоји због најављеног захлађења, нарочито у вишим пределима.
Ипак, и поред стабилнијег почетка у односу на прошлу годину, пољопривреда је под снажним утицајем глобалних дешавања, посебно сукоба на Блиском истоку. Раст цена енергената и минералних ђубрива директно повећава трошкове производње, што се неминовно прелива и на цену хране.
Како истиче Галетин, дизел, гас и ђубрива чине кључни део трошкова, па њихов раст подиже цене на тржишту. На светским берзама већ је видљив постепен, али континуиран раст цена житарица и уљарица, што отвара питање дугорочног поскупљења хране.
Због тога ова сезона није важна само за приносе, већ и за укупну економију, укључујући и утицај на бруто домаћи производ. Након лоших резултата прошле године, посебно код кукуруза и соје, очекује се делимичан опоравак, али ће коначан исход зависити од временских прилика у наредним месецима.
Актуелна ситуација, према Галетину, подсећа на почетак руске инвазије на Украјину, када су цене житарица нагло скочиле. Међутим, сада је тренд другачији – цене расту спорије, али стабилно, што указује на дугорочан притисак трошкова у производњи.
Он упозорава да овакав „пузајући“ раст цена значи да нема брзог повратка на старо и да ће се последице тек осетити. Очекује се даљи раст цена хране, али без наглих скокова као раније – уместо тога, поскупљења ће бити постепена, али дуготрајна.
Пољопривреда има значајан утицај на економију, па би овогодишња сезона могла да игра важну улогу у кретању БДП-а. Прошла година донела је велике губитке, нарочито у производњи кукуруза, где је Србија изгубила део извозне позиције. Приноси су пали на око 4,5 до пет милиона тона, што је углавном било довољно за домаће потребе.
У последње четири године чак три су биле обележене неповољним климатским условима, због чега би још једна сушна сезона могла имати озбиљне последице и по аграр и по економију у целини.
Ипак, упркос свим изазовима, процене су да би ова година могла бити успешнија од претходне, што би имало позитиван ефекат на укупни привредни раст.
