Прочитај ми чланакПрошла, 2025. година била је изазовна за трговинске ланце судећи према извештајима о пословању компанија које су их до сада објавиле.
Иако приходи из пословања нису драстично пали, профит јесте. Почетком године имали смо неколико дана позива на бојкот одређених малопродајних ланаца, а од септембра је на снагу ступила уредба о ограничењу маржи у трговини.
Као резултат имамо пад профита највећег малопродајног ланца робе широке потрошње Делез за чак 86 одсто. Профит Гомекса је смањен за 31 одсто.
Пословни резултат Идее наставио је да тоне, па је губитак прошле године удесетостручен на 34,5 милиона евра. Додуше, то ни не чуди с обзиром на намеру да фирму Идеа маркети која обухвата продавнице Идеа, Рода и Меркатор намерава да преузме Алта Давора Мацуре. Власници компанија које су пред преузимањем обично се посвете претходно извлачењу сваког динара ког могу из предузећа, пре него што га продају.
Грчки ланац Веропулос је пак повећао, мада минимално, профит прошле године, а руски Мере, с друге стране имао је раст добити од чак 37 одсто, на ипак скромних 1,8 милиона евра.
И Метро кеш енд кери је губитак од 24.000 евра у 2024. години продубио на 580.000 евра у прошлој години уз раст прихода.
Финансијски извештаји за Лидл, други по велични ланац робе широке потрошње, Универекспорт, прошле године четврти, Аман и ДИС нису још објављени. Треба рећи и да је Аман недавно објавио преузимање ДИС-а, а ове две компаније су заједно имале прошле године приходи из пословања од близу 60 милијарди динара или више од 500 милиона евра.
Пословни приходи Делеза у прошлој години износили су 1,43 милијарде евра и минимално су повећани у односу на 2024. годину, али не као резултат раста продаје. Заправо, приходи од продаје робе су смањени за 1,7 милиона евра у односу на 2024.
Укупне приходе погурали су остали приходи који су увећани за 5,5 милиона евра у односу на претходну годину.
Истовремено расходи су повећани за пет одсто, на 1,4 милијарде евра, па је на крају део холандско-белгијског ланца у Србији завршио са нето профитом од близу девет милиона евра. Поређења ради, претходне, 2024. године нето добит компаније је износио 63,4 милиона евра. У инфлаторним 2023. и 2022. годинама, Делез је има нето добит од 66 милиона, односно 57,5 милиона евра.
Идеа, односно некадашњи Меркатор С, забелжио је у прошлој години пад прихода од 14 одсто, а пад прихода од продаје робе за 15 одсто на 766,5 милиона евра.
Упоредо са падом прихода пала је и набавна вредност продате робе за 15 одсто, на 555 милиона евра.
Рак рана компаније, финансијски расходи, односно трошкови враћања дугова су увећани у односу на претходну годину. Укупни финансијски расходи износили су 20,6 милиона евра, а трошкови камата 17 милиона евра.
Уопште види се да помпанија пролази реструктурирање. Уосталом то се види и по смањењу трошкова зарада за два одсто.
У напоменама уз финансијске извештаје наводи се да је дефинисан план реструктурирања који обухвата пет кључних сегмената: затварање малопродајних објеката, реструктурирање и смањење броја запослених, оптимизацију процеса и капацитета логистике, промену организационе структуре и систематизације, као и програм решавања вишкова запослених.
Ово је план за 2026. годину, па је током јануара 2026. спроведено оцењивање запослених и достављање програма према НСЗ-у и синдикатима, као и израда критеријума и спискова за прерасподелу запослених.
Крајем фебруара и почетком марта интензивиране су активности везане за доношење решења о отказу уговора о раду за вишак запослених, при чему је део активности завршен, а део и даље у току. Поједини објекти су затворени.
Њихов губитак у 2025. години је удесетостручен у односу на 2024. на 34,5 милиона евра.
Гомекс је прошле године имао раст пословних прихода за пет одсто на скоро 210 милиона евра. Међутим, губитак који је 2024. износио 5,9 милиона евра, повећан је на 7,8 милиона евра.
Слично је и са Метро кеш енд керијем чији се промет увећао за седам одсто, на скоро 360 милиона евра, али је свеједно повећан и губитак са 23.600 на 579.040 евра.
Финансијске извештаје за прошлу години предали су и руски власници продавница Мере, предузеће Рос продукт сервис. Њихови приходи из пословања прошле године повећани су за чак 46 одсто, на 127,5 милиона евра, пошто су очигледно грађани одлучили да потраже јефтиније производе. Њихов нето добитак је п0овећан за 37 одсто, на 1,8 милиона евра.
Економиста Драгован Милићевић истиче да се на бази податика из финансијских извештаја у 2025, Идеа имала пад прихода од продаје робе за нешто више од пет одсто.
„Међутим, сви гледају крајњи резулат што је апсолутно невалидно. Наиме, неопходно је у циљу анализе маржи погледати њихову позицију, набавна врендост робе. Ту добијамо значајне податке. Идеа је смањила набавну вредност продате робе више него што је пао приход, тако да је њихова бруто маржа у 2025. била 38,1 одсто. У 2024. години је била 37 одсто“, истиче Милићевић.
Што се тиче Делеза, приходи од продаје робе су у 2025. били на нивоу од 165,6 милијарди динара или готово исто као у 2024. години.
„Бруто маржа у 2025. је била 40,88 одсто, а у 2024. години при истој реализаицји маржа је била 45,19 одсто. Ово је податак који најбоље говори о ефектима државе на смањење маржи. Оно што је индикативано је раст продаје својих трговачких бреднова који су готово потпуно надоместили државне мере“, оценио је Милићевић.
