ВЕРСКИ ТУРИЗАМ У РУСИЈИ: Шта очекује Србе у ризници православља?

09:30 23.02.2019.

Србин и Рус који се случајно сретну у белом свету разумеће се са мало речи. „Иста вера, исти народ” - каже се за нас. Ова блискост више и не изненађује. Зато ће руски храмови лако одушевити српског верника. Каква ходочашћа српским православцима нуде руски региони који су се представили на овогодишњем сајму туризма у Београду, можете прочитати у тексту дописнице портала Russia Beyond Катарине Лане.

Прва српска црква коју сам посетила био је храм светог Марка у Београду, по изгледу величанствен и неприступачан, као неки српски краљ, крунисан изнутра огромним лебдећим лустером, на којем сијалице блистају као драгуљи.

Иконе ми нису остале у сећању, али ме је запањио осећај који сам доживела и неколико година раније у цркви Александра Невског у Нижњем Новгороду. Његова рестаурација је тада била управо почела, зидови су били голи и само свеће су пружале своје топле дланове ка куполи, под којом је владала невероватна слобода, снага и благодат. Срце ми је затреперило као голупчић и душа полетела увис, жедно удишући то пространство и радост.

Велики руски храмови обично су богато украшени од пода до плафона фрескама и мозаицима. Позлаћени орнаменти и свећњаци обилно расипају сунчеве зраке, који се пробијају кроз витраже, и храм подсећа на музеј у којем се брижљиво чувају реликвије, брањене по цену живота током тешких година крвавог терора.

Мале руске црквице су, напротив, пријатне и топле, кад у њих улазиш, као да долазиш кући после дугог исцрпљујућег пута, а ликови светаца који се мутно појављују кроз дим тамјана као да те питају брижним погледом: Реци, где си био? За шта си живео? Зашто си дошао?

Управо такве иконе можете видети у манастиру Свете Тројице у Тјумењу, који ћете посетити ако се прикључите тури „У Сибир добром вољом”. Иконе светитеља Николаја и Григорија Богослова насликане су пре више векова, али изгледају као фотографије живих људи. Када се пред њима нађете, осетићете присуство светитеља и поверовати у њихову помоћ.

Сам манастир се налази на месту сусрета три сибирске реке и, као и друге цркве Сибира, то није само храм, већ темељ и ослонац људима са тешким судбинама и гвозденом вољом, за које је једина светлост и надахнуће у мрачним сибирским временима увек био трептај свеће у цркви.

Мирољуб Радивојевић из туристичке организације града Лесковца каже: „Промоција руског верског туризма на српском тржишту је неопходна и има огромне перспективе. После ере комунизма жељни смо да се вратимо нашим традицијама и вери. А уживати у лепоти руских храмова је посебно задовољство.”

Јарославска област је позната по лепоти цркава и храмова. Она се с правом може назвати православна ризница. Један од дивних примера је Богојављенска црква у Јарослављу од црвеног камена, ведрог изгледа као васкршњи колач. Уживање у њеној лепоти само по себи је одмор за душу.

Кристина Савичева, секретаријат за туризам Јарославске области: „Свако упознавање са црквом почиње од њеног спољашњег изгледа. Ова црква је богато украшена плавим и зеленим керамичким плочицама са орнаментима, налази се на светом месту и у њој раде добре жене које могу много тога да вам испричају о овој древној грађевини.

Србима бих такође препоручила да посете и поклоне се часном животворном крсту у селу Годеново (код Ростова Великог). Он се указао пастирима у мочвари 1423. године, опстао у пламену када је стара црква изгорела до темеља и није оштећен када су бољшевици покушали да га исеку тестерама и секирама. Крст има исцелитељску моћ и чини чуда. И сама сам тамо одлазила.”

Душан Ивановић, председник Удружења пољопривредника села Драгачево, сматра да православни верски туризам треба да донесе корист не само душама, него и пословима.

„Верски туризам у Русији за Србе значи много, али ако бисмо могли током те посете још да успоставимо економске односе, било би одлично. И најважније што желим да кажем: ми смо за билатералне односе! У нашој Овчарско-кабларској клисури има десет манастира, тамо се замонашио наш патријарх Павле, тако да: нека Руси долазе код нас, а ми идемо у Русију!”

Одличан пример повезивања економске и православне компоненте је уметничко предузеће „Софрино” у саставу Руске православне цркве. Преко четрдесет година њихови мајстори сликају и рестаурирају иконе, опшивају их перлама, топе свеће, свештеничку одежду украшавају златом, сребром и драгоценостима, праве црквено посуђе које се користи не само у Русији, него широм света, па и у Србији.

Жана Безрукова из уметничког предузећа „Софрино” каже: „У Руској цркви у Београду отац Виталиј има наше производе. А наш омиљени храм је црква Серафима Саровског, нашег заступника и покровитеља.

Сав посао почињемо молитвом нашем небеском заштитнику. Наши производи су доступни не само са богате храмове, него и за скромне црквице, зато што ми са вером и правдом служимо православним верницима.”

У једном чланку је, наравно, немогуће споменути сва православна блага Русије. Али можете бити сасвим сигурни у једно: да ће у сваком руском храму, била то престоничка саборна црква или сеоска црквица завејана снегом, српски ходочасник бити дочекан срдачно и испраћен са тихом тугом и надом у нови сусрет, уз благослов за срећан пут.