Срећа у несрећи: Да је вагон пао неколико метара даље, нико од нас не би остао жив, испричао је јуче за Курир Милисав Ракић (62); Ракићи прво зачули језив, метални хук, онда је уследио страховит прасак.

Као да је бачена бомба… Саобраћај два дана био у прекиду

Страховит хук, као да торнадо иде на нас, заледио нас је за столом, а онда су почели ломњава и прасак! Погледао сам кроз прозор кухиње и видео вагон како лети право на кућу… Ево, још ми се руке тресу…

КУЋА НАПУКЛА

Од тежине вагона који су падали с моста, с висине од десетак метара, кућа се тресла као да је земљотрес! Ево, на све стране су напукли зидови.
Нама овде више живота нема…
Имали смо доле, ближе мосту, и шталу, седам пута пет метара, од ње није остало ама баш ништа!
Ја сам у недељу од шока завршио у болници, једва су успели да ме смире.
Ево, и данас дрхтим као прут – прича Милисав Ракић.

Очију пуних суза, овако је јуче, двадесетак сати пошто му је у двориште на четири-пет метара од куће пао вагон, драму препричавао домаћин Милисав Ракић (62) из прибојског насеља Рабреновац, привијајући око себе унучиће и још несвестан да је опасност прошла!

Дванаесторо Милисављевих најближих, ћерке, зетови, четворо унучади од две до 12 година, били су у недељу по подне уочи ручка у кући или испред ње, када се са оближњег моста на његов дом обрушио теретни воз који је искочио из шина!

– Људи, било је неописиво! Прво неки језиви, метални хук, а кад сам погледао кроз прозор, видео сам вагоне да лете на кућу…

Зграбио сам у трену мог четворогодишњег Матеју и излетео кроз врата.

Побегао сам неколико метара од куће кад сам иза себе чуо лом, прасак и вриску деце и жена – прича Милисављев зет Радоман Милошевић из Прибоја.

Милисављева ћерка Вера стајала је у то време са сестрама Драганом и Божицом на кућном прагу.

– Било је као на филму… Чуле смо да воз успорава, а онда видели да је прошла локомотива, али нема вагона.

Погледам лево и видим вагон како с моста лети на кућу! Закукале смо из гласа и утрчале у кућу да спасавамо децу – прича Вера.

ВОЗ ПРЕВОЗИО ЖИТО

Са моста у Рабреновцу на деоници пруге Београд – Бар између станица Штрпци и Прибој у недељу по подне су из шина искочила три вагона теретног воза натовареног житом на путу ка Подгорици.

Верина мајка Зора само неколико минута пре несреће била је у штали на коју је пао вагон пун жита!

– Ено, од штале нема ништа. Није остала ниједна једина даска!

Таман сам завршила са храњењем коза и закорачила у кућу кад је почео лом! Окренем се и погледам, кад оно – од штале нема више ништа, а преко ње лежи вагон – кроз сузе је јуче причала Зора.

– Имали смо четири козе, седморо јаради, пет свиња, 15 кокоши…

Ноћас ми се учинило да чујем козе испод оног вагона, јутрос се не чују – каже Милисав.

(Курир)

Ознаке: железничка несрећа, Милисав Ракић, Прибој