Прочитај ми чланак
Полицајац из Обреновца Ж. Д. ухапшен је због примања 3.000 евра мита да би оштећеног „скинуо” са Интерполове потернице из система МУП-а Србије. Оштећени који је дао новац полицајцу уопште није ни био на потерници Интерпола. Он је полицајца пријавио унутрашњој контроли, која је ухапсила инспектора у моменту примопредаје новца.
Београдски центар за безбедносну политику објавио је да је српска полиција на првом месту по корумпираности у региону. Чак 69 одсто грађана Србије сматра да је полиција корумпирана, што је изнад светског просека, који износи 60 одсто. Саобраћајна полиција оцењена је као најкорумпиранија.
Милош Опарница, начелник Сектора унутрашње контроле (СУК) МУП-а Србије каже за „Политику” да грађани саобраћајну полицију оцењују као најкорумпиранију, јер су у највећој мери у контакту управо са овим полицајцима. Са друге стране, најопаснија је корупција у криминалистичкој полицији, јер је, оцењује он, вредност информација највећа.
„Најкорумпиранији су службеници у управним пословима, саобраћајна полиција и гранична полиција. Највише корупције има у организационим јединицама које раде техничке прегледе за транспортне компаније, код полагања возачких испита, а један од најчешћих начина је опраштање и застаревање саобраћајних прекршаја”, наводи Опарница.
Истраживач Саша Ђорђевић, из Центра за безбедносну политику, сматра да је од тога који део полиције је најкорумпиранији, већи проблем недостатак анализе штете од корупције у полицији.
„Питање је да ли већу штету по безбедност грађана узрокује превара у реализацији неке набавке, цурење информација о кривичним истрагама из полиције или то што МУП још није спреман за програмско буџетирање”, каже Ђорђевић.
Он сматра да је у претходних 14 година пропуштена прилика да се изгради систем унутрашње контроле полиције.
„МУП је увек покретна мета политичара због чега су све реформе од петог октобра половичне. Политичке странке, а не професионалци, утичу на покретање реформских потеза. Због тога полиција губи своју оперативну независност и одговорност и стиче се утисак да ’ради’ за политичаре. Код нас постоји и погрешна перцепција да хапшење решава проблем”, сматра Ђорђевић.
Милош Опарница каже да су проблеми уочени и да СУК у оквиру својих надлежности предузима репресивне и превентивне мере. Превентивно, СУК сваке године обави шест до осам ванредних контрола подручних полицијских управа. Поред тога, провераване су и анализиране управе у седишту МУП-а.
Наш саговорник наводи да су извештаји о незаконитом поступању полицајаца и корупцији достављени кабинету министра и Дирекцији полиције са препорукама шта чинити. Проблем је што за сада СУК у односу на Дирекцију полиције има само улогу саветника, због чега је, сматра Опарница, неопходно променити Закон о полицији.
„Изменама закона бисмо захтевали да СУК по основу нашег предлога буде информисан да ли је покренут поступак и да ако није у Дирекцији полиције објасне којим су се разлозима руководили да то не учине”, каже Опарница.
СУК је иницирао и измену Закона о полицији, која се односи на „Тест интегритета”. Реч је о оперативној полицијској методи – увођењу потпуно новог члана закона, односно овлашћења полиције. Дакле, полицајци унутрашње контроле били би нека врста прикривених иследника, опремљени видео и аудио средствима потребним за доказивање кривичног дела.
Предвиђен је и акциони план за јачање интегритета полицијских службеника.
„Кроз сагледавање постојећег стања требало би анализирати потенцијалне ризике у зависности од посла којим се полицајци баве.
Сматрам да би било оправдано и то да плата оних који су више изложени корупцији буде већа. Морали би да буду утврђени и механизми, који би то контролисали, као што је рецимо провера имовинског стања и услова живота”, каже наш саговорник.
У свом раду СУК се, напомиње Опарница, суочава са одређеним проблемима као што су недостатак опреме за спровођење проактивних истрага и непостојање засебне зграде у којој ће бити смештени полицајци овог сектора, а где би грађани и колеге из МУП-а могли да поднесу притужбу на рад полиције уз потпуну заштиту њиховог идентитета.
„На овај начин би се очувала прикривеност полицајаца сектора, опреме и средстава коју користе у истрагама. Пошто је Европска унија током преговора са земљама у региону, као што су Румунија, Мађарска и Хрватска, инсистирала на јачању контролних механизама унутрашње контроле полиције, очекује се да ће и током преговора са Србијом дати конкретне препоруке за даље јачање капацитета СУК-а”, закључује наш саговорник.
Грађани корупцију могу да пријаве и телефоном
Од почетка ове године Сектор унутрашње контроле поднео је 96 кривичних пријава и четири допуне пријава, против 94 полицајца и 17 грађана. Највише пријава поднето је због злоупотребе службеног положаја (42). Због примања мита, против 11 полицајаца поднето је 17 кривичних пријава и четири допуне. Међу полицајцима осумњиченим за примање мита је шест саобраћајаца. Корупцију као и сва друга незаконита поступања полиције грађани могу да пријаве телефоном, мејлом, или писмом. СУК поступа и по анонимним представкама и притужбама.
(Политика)
