Прочитај ми чланак

Конкурс за Беливуковог наследника

0

Да ли се уступком Вишег тужилаштва - одустајањем од кривичног гоњења тројице озлоглашених вођа хулигана, Прелића, Вавића и Миљковића, чија су имена пунила ступце црне хронике - ствара простор за нову групу сличну Принципима, бившим Јањичарима.

Ђорђе Прелић (36), некадашњи вођа навијачке групе Алкатраз осуђен за убиство француског навијача Бриса Татона, пуштен је на условну слободу скоро две године раније од изречене десетогодишње казне, а у другом поступку за напад на полицајце Више тужилаштво у Београду је одустало од његовог даљег гоњења.

Група Алкатраз је контролисала трибине Партизановог стадиона до хапшења због убиства Татона 2009, а у годинама након тога нарочито од 2013. трибину су преузели Јањичари, који су касније преименовани у Принципе, под вођством сада убијеног Александра Станковића – Салета Мутавог и Вељка Беливука – Веље Невоље.

Одлуке о пуштању Прелића и одустајању од кривичног гоњења необично прате дешавања на јужној трибини која нема вођство од хапшења Беливукове групе 4. фебруара 2021. Занимљиво је да су се на друштвеним мрежама појавиле фотографије тек ослобођеног Прелића, који се одмах по изласку из затвора у Сремској Митровици видео са преосталим неухапшеним припадницима Принципа (Беливукове групе). То виђење није спречило ни што је 1. новембра 2019. убијен Прелићев кум Љубомир Марковић – Кића (37), који је био такође осуђен за убиство Татона.

На захтев НИН-а да добије информација од јавног значаја – одлуке о захтеву за пуштање Прелића на условну слободу и одустајању од његовог кривичног гоњења, Виши суд у Београду је доставио тражена документа.

Виши суд је 3. јуна 2021. донео одлуку да одбије захтев Прелићеве одбране да се пусти на условну слободу. У том решењу се констатује да је затвор у Сремској Митровици послао извештај да се Прелић добро влада и да је напредовао до максималне категорије за затворенике, али се констатује да се на заказаном рочишту нису појавили уредно позвани представници тужилаштва и затвора. Веће Вишег суда у решењу којим је одбило захтев за условни отпуст констатује да је Прелић раније осуђиван и да се против њега води још један поступак за насилничко понашање.

Одлуку о одбијању захтева одбране је Веће Вишег суда образложило овако: „Не може се извесно закључити да је сврха кажњавања постигнута, нити да је процес ресоцијализације окончан, јер се само наводи да осуђеном треба условити преостали део казне уколико кривични поступак који се води против њега не представља сметњу.“