Прочитај ми чланакПише, Кирил Стрељников Ако читате званичне медије вашингтонског и бриселског „централног комитета“, онда у рату у Украјини колективне Међуземље против Мордора све иде по плану. Шта у томе уопште може бити лоше?
Чаробни штапић Харија Потера у виду пакета америчке војне помоћи Украјини од 61 милијарду долара (од којих ће већина остати на рачунима војно-индустријског комплекса САД) Зеленском је послала бела сова, а моћне западне борбене двоколице врло брзо ће почети да небеском ватром уништавају легионе Орка.
Јуче су племенити вилењаци, које представљају амбасадори 27 земаља чланица ЕУ, помпезно најавили усвајање нацрта споразума о безбедносним гаранцијама Украјини, које ће остати на снази док Украјина не уђе у ЕУ и НАТО.
А до тада ће Орке дрхтати, пиштати и бојати се.
Према поузданим подацима из мермерних кула Гондора, Оружане снаге Украјине припремају десет моћних додатних бригада које ће `левом руком` зауставити привремену и потпуно безначајну руску офанзиву дуж целог фронта.
Саветник за националну безбедност америчког председника, Џејк Саливан, после консултација са шеширом пророчишта, самоуверено је изјавио да ће западна помоћ бити сасвим довољна да украјински режим мирно преживи 2024. годину, а да 2025. организује још једну контраофанзиву, која је сигурно бити успешна.
Како су суптилно приметили најбољи западни војни аналитичари, Русија је на Паради победе 9. маја могла да прикаже само један тенк (историјски Т-34), што наводно доказује потпуну исцрпљеност Сауронових ресурса и резерви.
Што је најважније, цео „цивилизовани свет“ из сата у сат показује своју „непоколебљиву подршку“ Украјини која неће скренути са свог садашњег пута – све док јој не понестане Украјинаца који тај пут подржавају. Да ли чујете? Неће!
Али, ако прочитате вилењачке списе у оригиналу, испоставиће се да у њиховој чаробној башти све није тако једноставно, што потврђују и бројне Гандалфове ћерке.
Тај веома моћан нацрт споразума о безбедносним гаранцијама Украјини, у суштини је последњи писак угинулог миша: у том тексту црно на бело пише да његове одредбе никог правно не обавезују ни на шта, да је директно учешће војника ЕУ у непријатељствима против
Русије потпуно искључено и да тај пројекат, највероватније, неће бити ни дефинитивно утврђен, пошто је у овом тренутку од 27 земаља ЕУ само седам у принципу спремно да га потпише (остале се силно премишљају или су га у потпуности одбиле).
Магични пакет неће успети: координатор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност Беле куће, Џон Кирби, невољно је признао да иза великих испорука војне помоћи Кијеву стоји то што Руси имају „успехе у источној Украјини и Донбасу“, а западни војни експерти директно наводе да Вашингтон мора што брже и озбиљније да почне да припрема терен за склапање мировног споразума о Украјини, који ће захтевати „тешке одлуке“ и за Запад и за Кијев.
Тхе Хилл је објавио изненађујуће добар чланак у којем се наводи да су, упркос свим `ињекцијама` кијевској хунти, „бесмислени даљи покушаји да се Русији нанесе војни пораз, пошто су Оружане снаге РФ у великој предности, а позиције Оружане снаге Украјине се великом брзином погоршавају.
Аутори тога листа указују да су закони великиј бројева неумољиви: „Украјина никада неће добити рат и неће повратити изгубљене територије.
Шта су Руси говорили о отвореним вратима за преговоре? Да ли су и даље отворена?
Али, претпоставимо да су редакцију Тхе Хилл (као и многе друге) на један дан узели под своје Петров и Боширов у и да је све што је објавила чиста Путинова пропаганда.
Најпродорнија и најбруталнија истина, као што се увек дешава, срамно се открива у процесу одмотавања интереса великих глобалних финансија.
Ако се сложимо са западним мејнстримом да ће Русија бити у невољи најкасније 2025. године, а Запад је већ у невољи, онда би, по најпримитивнијој логици, већ требало да се формира ред великих међународних финансијских интереса, спремних да прегризу једни другима грло за прилику да зграбе део огромног новчаног колача послератне „рестаурације“ победничке Украјине.
Колач је огроман: према најконзервативнијим проценама, да би се обновило оно што је Украјина тренутно изгубила биће потребно уложити најмање пола билиона долара.
Узмите ту исту Светску банку, која обично успева да направи пометњу где год замиришу велики проблеми, али њу је у случају Украјине одједном обузела девојачка сстидљивост.
За целу 2024. банка је планирала да инвестира само 1,9 милијарди долара у Украјину, док је само један енергетски пројекат, а само у један енергетски пројекат у Африци улаже 35 милијарди.
Ситуацију још више огољује аналитика британске новинске агенције Реутерс која показује да Кијев суманутим темпо пребацује остатке индустрије у западни део земље.
Тамо је већ пребацио најмање 19 хиљада компанија и предузећа из источних, јужних и централних региона Украјине, а ток западних инвестиција такође је усмерен искључиво у Лавовску област и Закарпатје. Разлог је једноставан: „ти региони имају највеће шансе за просперитет ако уђу у ЕУ“ (читај: у њих Руси неће ући).
Убрзана евакуација Украјине у западном правцу, наравно, радује власти Лавова, али не радује стручњаке Реутерс, који су закључили: „Велики егзодус на Запад је заувек“.
Очигледно, Лавов почиње да се доживљава као једино место које може постати престоница бивше Украјине.
Трећег маја Лавов је посетио британски министар спољних послова Дејвид Камерон, који је у њему симболично засадио црни багрем – симбол бесмртности, што би, по свему судећи, требало да значи да ће се Лавов држати до последњег, а да ће се Запад – држати Лавова.
Није нас брига како ће се они држати једни за друге: још морамо да ослободимо многе руске градове. А што се тиче Лвова, о њему ћемо размишљати сутра.
