Прочитај ми чланакДух Брегзита најјаче се осећа у Холандији и Француској, али глас Француске би имао највећи утицај.
Дух Брегзита најјаче се осећа у Холандији и Француској, али глас Француске би имао највећи утицај.
Пошто су Британци донели историјску одлуку да напусте ЕУ, европски континент погодио је један од највећих политичких земљотреса последњих година. Арогантни корумпирани естаблишмент био је апсолутно убеђен да ће њихова усклађена пропагандна кампања за останак Британије у ЕУ бити довољна за победу над евроскептицима, па је био видно шокиран након гласања за Брегзит.
Највећи лични утисак у претходних неколико недеља за мене је било гледање еврофанатика и њихових глобалистичких марионета како се срде, кукају и смењују своје лутке са њихових положаја као одговор на демократски изражену вољу народа. Не заборавите, западни естаблишмент преферира само ону демократију која иде наруку његовим интересима; не и ону која им је супростављена.
Али какав је значај Брегзита за будућност ЕУ? Дуго мрцварена проблемима и трајним кризама, грађевина која држи на окупу недемократску и технократску ЕУ близу је уништења. Да ли ће Брегзит бити кап која ће прелити чашу и покренути колапс целе ЕУ или само још један догађај у процесу коначног учвршћења европског пројекта који глобалисти толико жарко прижељкују? По мени је изледнија ова друга варијанта с обзиром да су европске елите на Брегзит одговориле залагањем за дубље интеграције и стварање европске супердржаве.
НЕКА НАРОД ОДЛУЧИ
Једна од најважнијих импликација историјског гласања је то што су се у великом броју европских држава појавили захтеви за референдумима. Од Холандије до Италије, евроскептичне политичке организације охрабрене су исходом британског референдума. Али земља која има највећи потенцијал да закује последњи ексер у ковчег ЕУ је Француска.
Марин ле Пен, лидер Националног фронта, која већ годинама заговара одржавање референдума о чланству у ЕУ, најавила је да ће, уколико победи на председничким изборима у априлу следеће године, испунити обећање. У периоду након Брегзита Ле Пенова је почела још енергичније да позива на одржавање референдума, али француски председник Франсоа Оланд је недавно одбацио такву могућност. Судећи према истраживању које је спровео Единбуршки универзитет у марту ове године, 53 одсто становништва у Француској жели одржавање референдума о чланству у ЕУ.
Иако британски референдум јесте био важан, требало би га сагледати у ширем историјском контексту и не прецењивати његов значај. Британија је стотинама година имала сложене односе са Европом. Пре Првог светског рата и претеће могућности да дође до нарушавања баланса моћи у Европи, која се појавила у раном 20. веку, британски стратези углавном су били фокусиранији на ширење међународног утицаја Британске империје него на збивања у Европи. Будући да се налази на острву које је Енглеским каналом географски одвојено од континенталне Европе, Британција је на себе често гледала као на земљу која је једном ногом у Европи, а другом ван ње.
АКО БИ ФРАНЦУЗИ…
Све је то утицало на релативно касни пријем Уједињеног Краљевства у Унију, које је тек 1973. године добило статус пуноправног члана. Ако би нека од земаља оснивача ЕУ гласала за напуштање Уније, то би имало далеко већи значај. Белгија, Француска, Западна Немачка, Италија, Луксембург и Холандија чине шест земаља потписница уговора о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик из 1952.
Дух Брегзита се најјаче осећа у Холандији и Француској; али због величине, снаге и кључне улоге у стварању ЕУ, глас Француске би имао највећи утицај. Ако би Французи на потенцијалном будућем референдуму гласали за напуштање ЕУ, више не би било начина да западне елите спасу свој драгоцени европски пројекат.
Стивен Мекмилан је назависни писац, истраживач, геополитички аналитичар и уредник магазина „The Analyst Report“
Превео Александар Вујовић.
