Прочитај ми чланак
У Србији се одавно верује да се „у цивилизованом свету” све ради боље и да би у сваком погледу и на сваки начин Србија требало да се угледа на оне за које се мисли да су отишли много корака испред нас. У случају терористичког напада на редакцију „Шарли ебдо”, показало се да Србија не би требало да се у погледу безбедности угледа на француску полицију.
Тачно знам како бисмо се обрушили на српску полицију и обавештајне службе, да су се у сличним околностима показали „компетентним” као колеге из Француске. Колико бисмо само били строги. Наше колеге којима се претило, попут Верана Матића и Бранкице Станковић са ТВ Б 92, годинама живе са полицијским обезбеђењем и рекао бих да их власти у Србији боље чувају него што је француска полиција чувала карикатуристе из редакције „Шарли ебдо”, који су годинама на леђима носили знак мете исламских фундаменталиста.
Да није било пропуста француске полиције, трагедија је можда могла да се спречи.
Као да није озбиљно схваћено каква је претња висила над главом листа „Шарли ебдо”, који је на себе навукао бес исламског света због изругивања пророку Мухамеду.
Француска полиција ставила је једног полицајца да чува редакцију листа. Обезбеђење изгледа није повећано ни откако је на просторије редакције 2011. године бачена запаљива бомба.
Иако су се аналитичари у четвртак на светским ТВ мрежама убили од објашњавања да је реч о професионалној акцији добро обучених исламских „командоса” који су се тобож годинама увежбавали на светским ратиштима, рекао бих да се испоставило да су терористи који су напали „Шарли” ипак само аматери који су били смртоносно ефикасни јер редакција није имала обезбеђење.
Прво, терористи нису знали ни где је тачно улаз у редакцију, па су прво отишли на погрешну адресу. Успели су да уђу на права врата тек када је наишла жена која им је откуцала шифру. Друго, догађаји у редакцији одигравали су се више од двадесет минута, а ниједна полицијска патрола није успела да дође и блокира терористе који су успели да несметано побегну. Треће, чини се да нападачи нису ни имали план бекства, као да ни сами нису веровали да ће успети да изађу из зграде после напада. Зауставили су „рено клио” и сачекали да власник возила изведе пса из аутомобила да би тек онда побегли. Колико су били неспремни, показује да чак нису понели новац за гориво и храну, па су опљачкали бензинску пумпу. Тако су и лоцирани, другог дана после напада.
На основу оног што сада знамо, рекао бих да терористи нису имали ни план напада, ни план бекства, ни обавештајне податке, ни логистичку подршку. Шта би тек било да су били „аматери”, а не „професионалци”?
(Политика)
