Прочитај ми чланакМилован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и близак сарадник некадашњег председника Слободана Милошевића, од средине деведесетих година имао је два рачуна у швајцарској банци „Credit Suisse“ и више од пола милиона франака на њима, показују подаци процурели у међународном пројекту „Швајцарске тајне“. Бојић је за КРИК рекао да је рачуне отворио због лечења своје деце, али није одговорио на питања о пореклу новца,
Милован Бојић, некадашњи потпредседник Владе и министар здравља током владавине Слободана Милошевића, у време санкција Југославији 1994. и 1995, отворио је два рачуна у швајцарској банци „Credit Suisse“ , показују банковни подаци процурели у међународном новинарском истраживању „Швајцарске тајне“ у коме је учествовао КРИК.
Швајцарске тајне
Истраживање „Credit Suisse“ (Швајцарске тајне) засновано је на процурелим подацима о рачунима у швајцарској банци које је извор доставио новинарима немачког листа „Zidojče cajtung“. У истраживању је учествовало укупно 48 редакција из 39 држава, а међу којима су новинарска мрежа ОЦЦРП и КРИК. КРИК је анализирао податке који имају везе са Србијом.
На једном од рачуна Бојић је имао више од пола милиона франака (готово 350 хиљада евра) у августу 2003. На другом рачуну највећи износ био је у октобру 2007. године – тада се на њему налазило око 380 хиљада франака (више од 200 хиљада евра).
Новинарки КРИК-а Бојић је рекао да је рачуне отворио због лечења своје деце у иностранству.
„Ја сам имао болесну децу и лечио сам их у Швајцарској, чак је једна и умрла. И даље ми то изазива стрес и не бих могао уопште да говорим о томе. У тим условима обустављеног платног промета није се могло лечити другачије већ на тај начин“, рекао је Бојић.
Он није објаснио одакле му новац који је био на рачунима у Швајцарској.
„Ја вам причам сада и као родитељ и као човек. Прошао сам све специјалне финансијске истраге које је могао један човек да прође – и новац од оца и од мајке и од деде и бабе и по мушкој и по женској линији“, рекао је Бојић.
„Све што имате, ако имате нешто за мене, дајте тужилаштву и обогатите случај, али ја ћу свој углед и достојанство да штитим. Толико од мене“, закључио је.
Да Бојић има рачуне у Швајцарској српском тужилаштву је познато још од 2001. године када су швајцарске власти на захтев Србије утврдиле да неколико најближих Милошевићевих сарадника има рачуне у тој земљи, па су им блокирали средства. На Бојићева два рачуна било је око 800.000 швајцарских франака.
О овим рачунима у јавности су тада говорили бројни државни званичници који су грађанима обећавали да ће новац бити враћен у државни буџет. Тако је, између осталих, директор Републичке управе јавних прихода Александар Радовић обећао да ће против свих власника тајних рачуна бити поднете кривичне пријаве.
После годину дана блокаде, Швајцарци су Бојићу вратили новац јер српско тужилаштво није покренуло никакав поступак против њега.
Истрага је отворена касније, а против Бојића је 2005. подигнута и оптужница.
Оптужбе
Бојић је 2005. оптужен да је деведесетих малверзацијама извлачио новац из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ на чијем челу је био дуги низ година.
Тужилаштво је тврдило да је Бојић почетком априла 1995. године наложио да се новац наплаћен од странаца који су лечени на Институту не уплаћује на девизни рачун болнице, већ да се ставља у посебну девизну благајну. Новац се користио, како је тврдило тужилаштво, за плаћање стручних путовања у иностранство и штампање књиге „Масони у Југославији“.
Управо у време за које је тужилаштво сумњичило Бојића да је нанео штету институту – он је отварао рачуне у Швајцарској.
Бојић је у априлу 2012. осуђен на 10 месеци затвора. Ова пресуда је потом укинута, а Бојић је након промене власти правоснажно ослобођен у октобру 2015. због недостатка доказа.
„Инсајдер“ је 2006. открио да је Бојић склопио споран посао 1996, када је од фирме „NGIC Medical Equipment“ купио медицинску опрему за „Дедиње“ вредну 14,5 милиона марака, а која због лошег квалитета никада није употребљена.
Бојић је, паралелно са лекарском каријером, градио и политичку – најпре је био члан Милошевићеве Социјалистичке партије Србије (СПС), да би се одмах по оснивању учланио у Југословенску левицу коју је предводила председникова супруга Мирјана Марковић. 1997. је постао народни посланик, а наредне године и потпредседник Владе.
Био је и члан тима лекара лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља кога је посећивао у Хагу где му се судило за злочине против човечности. Као члан СРС-а учествовао је у Шешељевој председничкој кампањи на пролеће 2017. У септембру исте године, на предлог Министарства здравља, вратио се на чело Института „Дедиње“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 23, 2022
