БОКАН: Операција рушења ауторитета владике Иринеја

Драгослав Бокан, Жељка Јевтић

18:00 28.04.2018.

Треба изопштити и уклонити ауторитет Иринеја Буловића да би се лакше роварило и сплеткарило по нашој Цркви.

Борба против свега најчвршћег и најпостојанијег у нашој Цркви увек креће из за тако нешто већ одлично увежбаних медија. А када се иза неког од таквих текстова потпише новинарка ”Блица” Жељка Јевтић, све добија јасан, недвосмислен оквир: зна се и одакле ветар дува и шта се, у ствари, жели постићи оваквим медијско-пропагандним пројектом.

Тако је већ годинама, уз исти потпис и на увек исти начин. Мењају се само датуми и, евентуално, фотографије овако нападнутих владика – а најчешћа мета „Блицових“ напада је управо владика Иринеј, пером дотичне новинарке и директним подстицајима једног млађег владике (за кога и птице на грани знају да жели по сваку цену да буде митрополит, ако не и патријарх). Он је, већ дуго, опсесивни објекат њихове мржње и константних покушаја да како год знају окрену нашу јавност против њега.

ПОНАВЉАЈУЋА МАТРИЦА

Матрица је увек иста. Појављује се обавезно некакав фантомски „извор из Патријаршије“, који, наравно, не жели да открије свој идентитет, али је зато много причљивији чим крене да „открива“ шта ће се све догодити у најскорије време у Српској Православној Цркви, а посебно уочи годишњих седница Светог Архијерејског Сабора.

Тада се овај прљави извор просто распомами и креће да бестидно вређа, лаже и измишља што више ствари против владике Бачког Иринеја и свега што је с њим у вези на било какав (нарочито измишљен и преувеличан) начин.

И тако стално, из године у годину. Са често скоро идентичним текстовима који се углавном разликују само по датумима објављивања. Чак су и наслови исти или потпуно слични, попут изнова исповраћаних и преписаних речи, клевета и најмонструознијих оптужби упућених на ову адресу, пут Новог Сада.

Владика Иринеј је, по оваквом опису, „сива еминенција“ СПЦ, човек који „у својим рукама држи све конце дешавања у врху Цркве“, неко ко ”даноноћно скупља своје гласове и гласаче”, понашајући се „као политичар“ или неко томе сличан (и још гори). А кад се хиљаду пута понови иста лаж, она почиње најнаивнијима и најострашћенијима међу читаоцима да изгледа као истина, много уверљивија и утицајнија од онога што се стварно догађа око нас.

Кога то па занима у оваквим, систематски понављаним и увек истим медијским операцијама? Кога још интересује истина у памфлетским текстовима квази-новинара сличних онима из најцрњих дана најоштрије титоистичке послератне цензуре? Или у нечему сличном ратној пропаганди типа ЦНН-а и њему сличних канализационих, снајперски усмерених медијских канала?

Улоге су овде унапред подељене, сви ликови приказани крајње плошно и поједностављено, а главни негативци су ту да застрашују читаоце који се усмерено и унапред предвиђено згражавају и у тако испровоцираним коментарима показују очекивани отпор „једном оваквом сумњивцу“. Да би изазвали отприлике овакав коментар: „Шта, бре, тај бачки владика хоће, да иза завесе овако заверенички руководи нашом Црквом, све бранећи најгоре међу епископима да би тако одржао своју гласачку машину“.

Па се онда дода пар изанђалих фраза о наводном „екуменизму“ и „некритичком односу према римском папи“, те о некаквом његовом „хипнотичком утицају на српског патријарха“ (који, као такав, апсолутно не постоји, нити је постојао). И стави се, уз све то, каква пробрана фотографија (рецимо, са модерним наочарима за сунце или међу епископима који га пажљиво слушају док говори) да зачини и забибери већ наметнути и лукаво изнуђени ефекат.

„ПРАВЕДНИЧКИ ГНЕВ“ ОСТРАШЋЕНЕ МАСЕ

Пошто владици Бачком Иринеју не могу да нађу никакав криминални или ма какав други конкретан грех, онда на њега пребацују туђе грехове и оптужбе, као да им је он заправо крив за све лоше што се догађа у црквеним стварима и у животу Србије уопште. И то је, након неког времена, постало опште место и нешто што се, за многе, подразумева.

Шта њих брига како стварно изгледа живот и радни дан владике Иринеја, колико је ту напора и знања уложено у последњу одбрану и безусловно одржање наше Цркве (па и Отаџбине) у најтежим могућим околностима. Јер је озбиљним људима, посвећеним својој мисији, неупоредиво теже да поднесу овакве бруталне клевете, моралистичко лицемерје и стални притисак од стране одређених медија (и људи који им некритички верују), него да буду прогоњени као у времену некадашњих комунистичких напада на Цркву и њено свештенство. Сада треба издржати на ногама „праведнички гнев“ масе острашћених „бранилаца православља“, који су вешто и лукаво доведени у стање позива на линч и безусловну мржњу према „том Иринеју“.

Увек је лакше кад у вас озбиљни зликовци упере пушчане цеви, него данашњи господари дела јавног мнења – уверљиво пласиране лажи и отровне клевете. И привлачније је бити мученик за веру, него представљати, а по данашњим обичајима, пожељну и покретну мету за увреде, исмевање и инсинуације свих врста. Од којих се не можете бранити, јер је то испод нивоа свих оних који реално немају за шта да се правдају ма коме.

И тако добисмо измишљени лик „свемоћног и лукавог лобисте својих и ко зна чијих личних интереса“, што повремено, по потреби, укључује или искључује ту своју дресирану „гласачку машину“ вешто употребљених грешника на чијем дугачком репу он, тобоже, држи своју ногу и тако ”диригује ситуацијом у читавој нашој Цркви”. А све то по очигледној наруџби и жељама једног другог владике и новинара из њему блиских и организовано наклоњених медија.

Треба изопштити и уклонити ауторитет једног Иринеја Буловића да би се лакше роварило и сплеткарило по нашој Цркви, јер се тако уклања важан део последње, непоколебљиве одбране њеног достојанства и независности. И бар су за корак онда удружени непријатељи свега српског и стварно православног ближи свом мрачном и разорном, изнад свега нечасном циљу.

Ко год је заиста упознао владику Бачког Иринеја зна какав он непосредни ауторитет носи и представља. Као да разговарате са једним од оних древних и сваког поштовања достојних архијереја из времена Светог Саве или деспота Стефана Лзаревића. Толико ту има унутрашње снаге и несумњиве, моћне и дискретне духовне харизме. А још ако га боље и дуже познајете, схватате колико само ретких знања и драгоцених врлина овај српски епископ поседује, на нашу срећу и корист свом роду и Цркви.

Зато се, из свих оружја, већ дуго „пуца“ на овако изузетног и духовно непопустљивог владику, да би затим било лакше утицати–- кроз медије, дезинформацијама и усмереним аферама – на оно једино што је остало као аутентична овдашња друштвена институција, истинска одбрана наше духовне слободе и оног отаџбинског српства које, као што видимо, многима смета.

Кога је ту још брига за истину и право стање ствари, кад ваља утицати на ток и одлуке Сабора који је пред нама. А, пре свега, треба створити утисак у јавности да у нашој Цркви наводно постоје некаква два табора: старе и „морално сумњиве“ владике (које наводно води, окупља и организује др Иринеј Буловић) и оне „модерно настројене“, по укусу „Блица“ и свих његових миљеника и господара.

А све то преко произвољног лупетања наводног „извора из Патријаршије“ и одговарајуће новинарске острвљености на човека на коме нам с правом завиде све помесне православне Цркве. На оног ко представља чврсту стену упорног недопуштања мешања медија и свих за то непозваних у живот, рад и устројство наше Свете, мученичке и одасвуд распете (не по први пут) Српске Православне Цркве.

Знам ја да они неће успети, ни уз сву помоћ оног ко нас све искушава и упорно насрће на нашу душу. Ни медији ни ускомешано поднебесје неће успети да сруше оно што сам Господ (а због нас) држи и чува.

КОЛИКО КОШТА, ВЛАДИКО, ШТО СТЕ СЕБИ БИТНИЈИ ОД ЦРКВЕ? Одговор „Блица“ епископу бачком Иринеју Буловићу

Ко о чему, владика бачки Иринеј о сребрњацима. Та незасита жеља толико обузме човека, да среброљубље Његовог преосвештенства није заобишло ни одговоре на текстове „Блица“.

Епископ бачки Иринеј објавио је на званичној епархијској страници реаговање на „Блицов“ текст који сведочи о његовим потезима. Открили смо да преосвећени намерава да покрене иницијативу којом би у Сабор вратио смењене владике због блуда и неумереног трошења црквеног новца, пензионисане – Василија (Качавенду) и бившег милешевског Филарета. Написали смо и зашто, јер му требају гласови потчињених и захвалних, па и за трон СПЦ, који годинама уназад жарко жели. Добили смо неочекивани одговор од владике Иринеја, за који, да на крају није био потпис „Из канцеларије епископа бачког“, помислили бисмо да је писан руком првог пера фарисеја.

Иако су епископи наследници апостола, а као такви би требало да су достојанствени на земљи, владика бачки пише следеће: да зна колика је надоканада за, како каже, клевентичке текстове. Уместо аргумената на наводе текста, он се бавио конвертовањем новца. Како сам признаје, он зна колики је тај износ „и у еврима, па и конвертибилним маркама или другој валути“. Преосвећени је сигуран и да надоканада није мала, „али да по вечитом курсу износи тридесет сребреника“.

Кроз историју у посрнулим периодима, поједине вође користиле су се наводима Светог писма као метафорама. Употребљавали су их у своју корист и своју одбрану, а тако је било у Немачкој крајем тридесетих и почетком четрдесетих, у Русији у време Стаљина… Све те разне вође имале су једну заједничку црту – себе су изједначавале са Богом.

Са ким се мерите и поредите ви, владико, када, обраћајући се новинару „Блица“, пишете о 30 сребрњака које је Јуда узео и издао Христа? Христос је, требало би то да знате боље од потписника ових редова, доброта и љубав, а не немилосрдни судија.

Кад смо већ на вашем терену, колико сребрењака вреди или је могло да вреди потурање акта на постељи почившем патријарху Павлу да се повуче са трона Српске цркве? Знате ли преосвећени и то да конвертујете или одраније знате суму? Колико сребрењака вреди ваш долазак као администратора, а тако и вама потчињених попова у аустријско-швајцарску епархију? У каси је било 1.070.000 евра, а после путовања и хотела ваших људи у мантијама, колико је сребрењака остало? Кога ви, владико, слушате када с друге стране својим поштеним свештеницима, очевима са породицама, одузмете плату као казну? Христа изгледа не, јер он је проповедао да онај који има две хаљине једну да ономе који нема. Колико је пута 30 сребрењака ‘у вама’ владико када сте заштитили осумњиченог за педофилију владику Пахомија од црквеног суда?

Епископ бачки Иринеј склон је дугим саопштењима, више него научним теолошким радовима. Поједина саопштења су дужа од научних радова. Признајемо, звучи необично, јер био је професор чак и после одласка у пензију (65), а свој радни однос продужио три године, а потом необјашњиво још две године. За новинаре „Блица“ у саопштењу је написао да имају „сомнабулне, болесне маштарије“. Прелест није помислити да владику Иринеја никако не треба критиковати нити му замерити што не залази, што се не спушта у народ, што ретко посећује парохије. Ни што се свештеницима обраћа искључиво са своје мисионарске висине, дописом. Владики бачком не треба замерити ни иронију. Свако има ‘свој језик’, а теолози добро знају чији је иронија. Божји није.

Ипак, да мантија и панагија код владике бачког Иринеја имају макар неку симболику, сведочи крај саопштења. Он каже да нас „жали, моли се за нас да се покајемо и исповедимо свој грех. Док не буде сувише касно“…

Ево, владико, жао нам је што сте повређени само зато што неколико година уназад откривањем истине кваримо ваше штетне планове.

Опрост нам не треба ни за један текст до сада јер су сви били из љубави према Цркви. Али ако баш инсистирате, „опростите“:

– За оне текстове када смо открили да се на Косову и Метохији у време бившег владике Артемија крао новац од СМС-а намењен сиромашним преосталим Србима и да је он епископ склон расколу;

– За оне када смо писали о владики Пахомију и његовом злостављању младих богослова и тражили осуду и да одговара за своја недела;

– За оне када смо открили блуд владике Василија (Качавенде) и тражили да одговара;

– За оне када смо открили махинације владике Филарета;

– За оне када смо открили како владика банатски Никанор малтретира свештенство и народ;