Прочитај ми чланакАпсолутно је политизована одлука Међународне федерације за лаку атлетику да забрани учешће руским спортистима на Европском првенству.
Ништа није тако мрачним бојама осенчило врхунски међународни спорт у 2016. години као допинг афера, која је Међународној антидопинг агенцији (WADA) послужила да дисквалификује цео низ руских спортиста са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру и одузме им медаље са тог и ранијих великих такмичења. То није било довољно челницима WADA него су директно оптужили руску државу за умешаност у допинг скандал.
Због тога је портпарол руског председника Дмитриј Песков у четвртак још једном категорички одбацио умешаност државе у коришћење допинга од стране спортиста. „Русија је од самог почетка негирала било какву умешаност државе или њених институција кад је реч о коришћењу допинга“, рекао је он и додао да се тек очекују резултати истраге. Био је то одговор Пескова Њујорк тајмсу, који тврди да постоји сумња да је у скандал умешан Григориј Родченков, бивши шеф московске Антидопинг лабораторије, и да су поједини руски званичници наводно признали да у Русији постоји организовани допинг на нивоу државе.
Настојање да се Кремљ увуче у допинг скандал највероватније је само једна од медијских акција којима у последње две године амерички званичници и медији настоје да дисквалификују Москву. Проблем је, међутим, што су амерички медији, потпомогнути западним антидопинг агенцијама и међународним спортским савезима, покушали да из рупе истерају лисицу (Русе), а истерали су медведа (сопствене спортисте и савезе).
ПРОБЛЕМ АМЕРИЧКИХ СПОРТИСТА
Наиме, у тексту који је 1. децембра објавио немачки недељник Шпигл – за који се никако не би могло рећи да је проруски настројен – тврди да су „бројни амерички спортисти“ непосредно уочи Олимпијских игара у Рију захтевали од Америчке антидопиг агенције (USADA) да им због наводних болести дозволи коришћење недозвољених супстанци. У чланку у коме се новинари Шпигла позивају на имејл преписку USADA до које су дошли посредством хакерске групе Fancy Bears каже се да су амерички спортисти захтеве USADA подносили тек пошто би већ почели да користе забрањене лекове иако правила WADA јасно налажу да се те супстанце могу користити тек 30 дана по добијању дозволе.
Осим тога, Шпигл тврди да се укупан број дозвола америчким спортистима драматично повећао. Наиме, у 2015. години издато је 1.330 дозвола за коришћење забрањених лекова, што је скоро 50 одсто више него у претходној години и двоструко више него у 2013. Матју Федорук, директор за научна истраживања у USADA, каже да је толико повећање броја захтева „веома стресно за наш тим“. У мејлу који је послао у WADA он тврди да су „многи захтеви које добијамо од спортиста стигли тек пошто су они почели да троше забрањени лек“.
БОЛЕСТИ НАЈВИШИХ ДОСТИГНУЋА
Крајем новембра на Каналу 1 руске телевизије приказан је документарни филм под насловом Болести највиших достигнућа, у коме се доказује да су бројне дијагнозе врхунских спортиста који су тражили дозволе за коришћење појединих супстанци – најобичнији фалсификати.
Наиме, једна од најчешћих болести врхунксих спортиста је астма. Један норвешки скијаш, на пример, користио је лек за астму у дози која прелази дозвољену за чак девет пута. Осим тога, од 1992. године до данас најмање 42 носиоца олимпијским медаља у нордијском скијању трошило је лекове за астму. Поента је у томе, документовано се тврди у филму, да лекови за астму шире дисајне путеве пацијента, чиме он побољшава унос кисеоника у организам.
Зато је астма, осим у нордијском скијању, веома популарна и међу бициклистима. Због тога су, тврди се, неки веома важни људи у Међународном Олимпијском комитету били веома резервисани према дозволама за коришћење недозвољених супстанци, тврдећи да, „ако је човек толико болестан да му требају забрањени лекови, он уопште не треба да се такмичи“.
У филму су разматране историје болести неколико спортиста, међу којима су од астме патили и норвешки скијашки шапион Мартин Сундби на слици изнад), затим Бред Хигинс, британски бицилиста, док је 19-годишња америчка гимнастичарка Симон Билс (на слици испод), уз дозволу, трошила амфетамин јер је боловала од синдрома смањења концентрације. „Амфетамин помаже да се концентришете у правом тренутку. То је кључ до победе. Зато је и забрањен у спорту“, каже амерички психијатар Едвард Хеловел.
Руски филм закључује да је највише прљавштина са допингом у атлетици и бициклизму, док је „дозвољени“ допинг најзаступљенији међу америчким спортситима – чак у 713 описаних случајева.
У таквој ситуацији апсолутно политизованом изгледа одлука Међународне федерације за лаку атлетику (IAAF) да продужи суспензију Русије и забрани учешће руским спортистима на Европском првенству у лакој атлетици, које ће бити одржано у Београду 3-5. марта следеће године.
Због русофоба у IAAF и WADA Европско првенство могло би да буде још једно спортско такмичење које ће изгубити дух здравог ривалства. Велико је питање колико ће као такво бити интересантно гледаоцима, јер на њему неће бити победника са претходног првенства – руских спортиста.
