Прочитај ми чланак
Хапшењем Саше Драгина и још осморо осумњичених клупко криминала полако почело да се одмотава. Преко две приватне фирме „Азотара“ додатно оштећена за 17 милиона евра. Пецони ђубриво сељацима продавао скупље. Драгин скривао мућку уредбама.
Мућке са регресираним и нерегресираним ђубривом, купопродајом жита, али и незаконитим поступцима током приватизације, коштали су ХИП „Азотару“ више десетина милиона евра, због којих је ова банатска фирма гурнута у пропаст.
Хапшењем бившег министра пољопривреде Саше Драгина и још осморо осумњичених, клупко криминала тек је почело да се одмотава.
Одговор на питање ко је крив за овако дрску и незапамћену пљачку знаће се наредних дана, када се очекује наставак хапшења. Реч је о предмету у ком су две приватне фирме на минералном ђубриву зарадиле невероватних 11 и шест милиона евра, за колико је истовремено оштећена „Азотара“.
– Огромна штета нанета је „Азотари“ прометом регресираног и нерегресираног ђубрива – објашњава извор „Новости“ упознат са истрагом.
– Наредних дана видеће се како су увећаване хипотеке које су служиле као покриће за куповину десетине хиљада тона ђубрива. Ту се појављују и посредници, који узимају свој део „колача“. Разјашњава се улога фирми „Примикс“ и „Фертил“, у оквиру „Викторија групе“, у свим овим махинацијама.
Током акције радне групе Управе криминалистичке полиције, поред Драгина, приведени су и бивши председник Управног одбора „Азотаре“ Радосав Вујачић, бивши заменик директора „Азотаре“ Михајло Грујић, бивши директор ПКБ Милан Вељовић, бивши директор сомборског пољопривредног добра „Алекса Шантић“ Арсеније Катанић, бивши директор крушевачког Института за крмно биље Драги Лазаревић, власник предузећа „Тера бо“ Борислав Стојковић и бивша директорка фирме „Инвеј“ Верица Спасић.
Ухапшени су одмах одведени у просторије Тужилаштва за организовнаи криминал, где их је саслушавао мешовито полицијско-тужилачки тим. У суботу су испитани Вељовић, Катанић, Стојковић и Верица Спасић, која је једина, због болести, пуштена кући до одлуке судије за претходни поступак да ли ће се или не бранити са слободе.
МУП Србије је у недељу расписао потрагу за Емином Чобански, директорком фирме „Сунце“, у власништву Предрага Ранковића Пецонија. Иако се у први мах сумњало да је напустила земљу, неке информације говоре да се крије на територији Војводине.
За разлику од ње, Љубомир Куљић, власник новосадске фирме „Млиностеп“, јавио се из Италије Управи криминалистичке полиције МУП Србије и најавио свој долазак у среду. Он је напустио земљу раније и отишао да посети ћерку.
Остала тројица су, као и Драгин, Никезић, Вујичић и Грујић, који су саслушавани у недељу, остали у полицијском притвору. Сви су, како сазнајемо, детаљно описали како је текла купопродаја ђубрива по повлашћеним ценама.
У кривичној пријави, која је поднета против њих, они се сумњиче за низ неправилности у вези са прометом регресираног ђубрива током 2009. и 2010. године. Ђубриво је било намењено пољопривредним газдинствима, задругама и предузећима која се баве пољопривредном производњом, а у којима држава има свој капитал.
– Осумњичени су то ђубриво продавали лицима која на то нису имала право. Тако су омогућили да четири приватна привредна друштва добију вештачко ђубриво по повлашћеним ценама и тако прибаве имовинску корист од 473 милиона динара, односно око пет милиона евра – рекао је тужилац Миљко Радисављевић.
Некадашњи министар пољопривреде сумњичи се да је прекорачио и злоупотребио службени положај тако што је 2009. наредио директорима ПКБ и предузећа „Алекса Шантић“ да купе 30.000 тона регресираног ђубрива од „Азотаре“.
ПКБ и „Алекса Шантић“ су само фиктивно купили ђубриво, а прави купци биле су фирме које на то нису имале право – највише оне Предрага Ранковића Пецонија и друге.
– Ранковић је, затим, то ђубриво, по увећаној цени, продавао пољопривредницима због којих су уредбе о повлашћеној цени и донете – објашњава наш извор близак истрази.
– То, практично значи да су уредбе ишле у корист Пецонију и њему сличнима, који су зарадили, а не сељацима којима су биле намењене.
Према Уредби из 2009, ђубриво по нижој цени могле су да купе само земљорадничке задруге и пољопривредна газдинства. Измена којом је предвиђено да повластице могу да имају и привредна друштва регистрована за пољопривредну производњу, ступила је на снагу тек 5. новембра 2009. године, док је „Азотара“ са ПКБ и „Алексом Шантићем“ четири месеца раније завршила фиктивну купопродају 30.000 тона ђубрива.
Сумња се да је тадашњи министар Драгин, како би све ово прикрио, предложио Влади да измени и допуни Уредбу како би као купци регресираног ђубрива могла да се јаве и привредна добра, попут ПКБ и „Алекса Шантић“.
Осим ПКБ и „Алексе Шантића“, као фиктивни купац регресираног ђубрива појављује се и крушевачки Институт за крмно биље.
Бивши директор крушевачког Института Драги Лазаревић, како се сумња, у више наврата се појављује као фиктивни купац укупно 40.000 тона ђубрива. Постоје докази да је и ову количину купио Предраг Ранковић Пецони, преко своје две фирме – „Сунце“ и „Инвеј“.
За Звонимира Никезића, директора „Цес Мекона“, који је у то време био овлашћени консултант „Азотаре“ у реструктурирању, у кривичној пријави се наводи да је уговором о пословно-техничкој сарадњи био у обавези да пружи консултантске услуге приликом продаје регресираног ђубрива.
Он је, међутим, учествовао у проналажењу фиктивних купаца и предузећа која нису имала право на повластице. Консултантску услугу за тај посао из 2009. године наплатио је шест милиона динара.
НИКЕЗИЋ СВЕДОК ЗА АГРОБАНКУ
Звонко Никезић је био члан Управног одбора Агробанке, а крајем септембра у Тужилаштву за организовани криминал сведочио је у истрази против осумњичених за малверзације приликом доделе кредита.
Тада је изјавио да је ова банка била добростојећа док је он био у УО.
Никезић је, између осталог, истакао да није ни знао да је постављен испред државе као члан УО Агробанке све док му није стигао позив за седницу.
То место напустио је неколико месеци пре него што је НБС у њу увела принудну управу, али, по његовим тврдњама, из здравствених разлога. Како је казао, телефоном је обавестио Мирка Цветковића да даје оставку, јер треба да иде на операцију кукова.
Како је могло да се чује, Никезић је у свом сведочењу био веома неодређен, говорио је уопштено. Овакав исказ није био ни приближан ономе што су неки очекивали и најављивали. Наводно, поједини су мислили да ће помињати одређене особе које су повезане са афером, што би можда резултирало новим хапшењима.
МАЛВЕРЗАЦИЈЕ ТОКОМ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Крајем априла ухапшено је седморо осумњичених због сумњи да су злоупотребили своје службене положаје приликом приватизације панчевачке „Азотаре“.
Тада су ухапшени Вујадин Јанковић (60) директор „Азотаре“ и „Универзала“, Душан Ступар (65), власник „Универзала“ и сувласник „Азотаре“, Чедомир Ивковић (63), директор „Серво Михаљ инжењеринга“, Јулијана Вучковић (54), директор Центра за контролу Агенције за приватизацију, проценитељи „Серво Михаља“ Јован Удицки (54), Јелена Ивковић (57), и Милан Цветићанин (50). За Видмантисом Кучинкасом, генералним директором „Азотаре“, и његовим замеником Симонасом Кашусом расписана је потрага.
Они се сумњиче да су од 2007. до 2009. године у намери прибављања имовинске користи конзорцијуму, који су чинила предузећа „Универзал холдинг“, власништво Душана Ступара, „Арви ко“ из Литваније и предузеће „Санитекс“ из Америке, као и предузећима „Хеимдал ентерпрајиз“ са Кипра и „Веспера“ обезвредили књиговодствену вредност опреме погона „Карбамид 2“ панчевачке „Азотаре“.
Према тврдњама тужилаштва, затим је донета одлука о продаји „Азотаре“ предузећу „Новомосковск ремстрој сервис“ за 32,5 милиона евра без сагласности Агенције за приватизацију. Тако је конзорцијуму, како се тврди, прибављена имовинска корист од 833.413.106 динара и 5.440.350 евра поменутим предузећима, као и 230 милиона динара предузећу „Универзал“, а све на штету Србије и „Азотаре“.
Иначе, из „Азотаре“ је, како је утврђено, током поступка приватизације извучено 16 милиона евра .
*****
КАКО ЈЕ АЗОТАРА ОШТЕЋЕНА НА ЖИТУ У ПОСЛОВИМА СА ПРЕДРАГОМ РАНКОВИЋЕМ ПЕЦОНИЈЕМ И ЗОРАНОМ ДРАКУЛИЋЕМ
КУПОВАЛИ СКУПЉЕ ПРОДАВАЛИ ЈЕФТИНИЈЕ
Посао са житом коштао је „Азотару“ додатних 18 милиона евра губитака. Ту разлику зарадиле су компаније Предрага Ранковића Пецонија „Инвеј“ и Зорана Дракулића „Ју поинт“. Као гарант овог посла појавио се „Србијагас“.
Како сазнајемо, својевремено су челни људи „Азотаре“ и „Србијагаса“ ову купопродају оправдавали речима да је „Азотара била неликвидна и да јој је требала готовина“. Ипак, никако нису могли да објасне зашто је жито куповано скупље, а продавано јефтиније и где је ту зарада?!
Реч је о два посла из 2010. године. Најпре је „Азотара“ са новосадском „Викторијом логистик“ направила 17. марта уговор о робном зајму 75.000 тона меркантилне пшенице по цени од 12 динара по килограму (без ПДВ). Двадесет дана касније, 6. априла, „Азотара“ ту пшеницу продаје „Ју поинту“ за три динара јефтиније по килограму (8,66 пара).
По уговору о зајму прва транша пшенице је требало да се врати у септембру. Тада је њена цена по килограму већ била 18 динара. Од 13. до 17. децембра, када је истицао уговор и када је позајмица враћана, килограм жита коштао је 27,54 динара. „Азотара“ је претрпела готово троструки губитак.
„Србијагас“ је са 10 бланко меница и банкарском гаранцијом од 900 милиона динара био гарант да ће „Азотара“ вратити робу у предвиђеном року.
Готово у исто време „Азотара“ позајмљује нову траншу жита од Дирекције за робне резерве. Реч је о 50.000 тона пшенице, која је као и у првом случају 20 дана касније препродата и то испод набавне цене. Као купац се сада појављује „Инвеј“ Предрага Ранковића Пецонија.
„Азотара“ у овом случају плаћа килограм 12,15 динара без ПДВ, а продаје за 11 динара (укључен и порез) и то са одложеним роком плаћања. И овде се као гарант посла појављује „Србијагас“ који даје 12 бланко меница и банкарску гаранцију.
У тренутку док „Азотара“ склапа ове штетне послове са „Викторија логистиком“ и Дирекцијом за робне резерве, килограм жита на берзи у Новом Саду кошта 11,66 динара са ПДВ, односно 10,80 динара без пореза.
Сви подаци о овим сумњивим пословима Радна група Управе криминалистичке полиције МУП Србије проследила је Тужилаштву за организовани криминал. Наредних дана очекују се акције и у овом случају.
(Новости)
