У Србији и осталим земљама региона траје жесток обрачун криминалних кланова. Падају главе, горе сплавови и ресторани, а политички и полицијски више не могу да обуздају сукобе. У сваком злочину постоји неки траг који вуче према Александру Вучићу. Тужилачке истраге, судски списи, транскрипти са Скy апликације и медијски извештаји пуни су доказа о Вучићевој спрези прво са Кавачким, па потом са Шкаљарским кланом, Кекином групом и осталим гангстерима. За разумевање Вучићеве улоге у подземљу довољно је погледати доказе, који су испливали у последњих месец дана, а који га повезују са Веселином Милићем и убиством у ресторану „27“, затим у скандалозном транспорту 87 криминогених лојалиста у Тиват, где је, наводно, требало да га бране од Радоја Звицера. Вучић нема довољно буради да у њих забетонира све доказе и сведоке његових криминалних и коруптивних акција.
Као перје из распореног јастука, на све стране су се разлетели докази који раскринкавају везе Александра Вучића са криминалним клановима у Србији, а и шире. У свакој мафијашкој афери појави се неки траг, који вуче према шефу напредњачког картела.
Против Ал Капонеа, Лакија Лућана и Џона Готија, који су предводили најопасније америчке гангове, уназад осамдесет година није објављено толико доказа, колико се сручило на Вучића уназад месец дана. Серија је почела убиством у ресторану „27“, за који се наводи да је у незваничном власништву Андреја Вучића. Главна улога у том смртоносном скандалу припала је начелнику београдске полиције Веску Милићу. А већ више од десет година се зна: где је Милић, ту је Вучић. Милић је успон у полицијској хијерархији градио учешћем у свим злочинима владајуће породице.
Предводио је акцију незаконитог рушења зграда у Савамали, лично је штитио Андреја Вучића од одговорности за напад на припаднике Жандармерије и Данила Вучића за пребијање фудбалског репрезентативног голмана Владимира Стојковића. Милић је прогонио полицајце, који су поштеним радом и применом закона сметали Вучићу. На његовом удару се нашао инспектор Дејан Јовић, који је водио истраге убиства певачице Јелене Марјановић у Борчи, затим убиство Властимира Милошевића, за које су били осумњичени Вељко Беливук и Марко Миљковић, као и за пребијање једног од вођа Партизанових навијача, Милоша Радосављевића Кимија. Епилог је познат: Јовић је сахрањен, а Вучић је Милићу дао орден „Милоша Обилића“.
Сад, кад је Милић осумњичен за саучесништво у убиству Александра Нешовића Баје, Вучић не може да се дистанцира од њега и да га пусти низ воду, као некад Владимира Цвијана. Баш као што је решен проблем са Цвијаном, Вучић је покушао да од полиције, тужилаштва и медија сакрије убиство у ресторану „27“.
Међутим, омерта је пукла. Захваљујући црногорскомбегунцу Милошу Меденици и Јелени Нешовић, удовици Баје, јавност је сазнала шта се десило. Вучић је, истовремено, сазнао да га се нико не плаши. У истом дану је бачено неколико експлозивних направа на шест сплавова и ресторана, па је „жвалави пијанац“, како Меденица назива Вучића, експресно пронашао буре са масакрираним телом Баје Нешовића.
Колико су се односи у картелу променили, Вучић и Милић су могли да схвате још пре шест месеци. Крајем прошле и почетком ове године почела је серија напада на сплавове и напредњачке ресторане као што су „Бабарога“, „Ђаволино“, „Њујорк“, „Винотека“ и „Јеррy“. Запаљен је и џип Реље Огњеновића, директора ПИО фонда и незваничног члана Вучићеве фамилије.
Тада је почело и рекетирање рекеташа. Индикативан је случај браће Стајић, Новака и Немање. Док је Горан Весић управљао токовима новца у Београду, Стајићи су обављали прљаве послове око легализације стамбених и пословних зграда. Кад је пао Весић, пали су и они, али нежно, помоћу конвертибилног падобрана. Иако су задржали огромне количине новца и везе са врхом картела, то их није одбранило од притисака рекеташа из конкурентског ганга.
Кад су двојица малолетника дошли по паре, Стајићи су позвали Веселина Милића. Телефон су дали једном од рекеташа, да му лично начелник полиције нареди да оду. Уместо да задрхти од страха пред таквим ауторитетом, момак је изузетно бруталним и вулгарним речима извређао Милића.
Млади рекеташи су експресно ухапшени. Међутим, док су их Милићеви полицајци пребијали у подруму зграде у „29. новембра“, четири лепа напредњачка ресторана су почела да лепо горе. Порука је била јасна: „Не плашимо вас се, ми смо јачи„.
Да не меша алкохол и лекове, Вучић би могао да се сети да је на сличан начин најављен пад диктаторског режима Слободана Милошевића.
На утакмици против Обилића, група навијача Црвене звезде је почела да скандира: „Ој, витезови са Врачара, вечерас вам се Цеца кара„. Нервозан, Жељко Ражнатовић Аркан је сам, без обезбеђења, кренуо ка северној трибини Маракане. Није уплашио малолетне хулиганчиће. Њих двадесетак је притрчало до ограде и засуло Аркана флашама и каменицама. Тешким кораком, притиснут сазнањем да му је управо одсвиран тхе енд, Аркан се удаљио од трибине. Знао је да ови момци, који су до јуче дрхтали при помену његовог имена, не би смели да га нападну да нису добили дозволу, односно наређење некога много јачег од њих и њега.
Вучић зна да је сваки тиранин почео да пада оног тренутка кад су поданици престали да га се плаше. А, очигледно, њега се више нико не плаши. Момци од 15-16 година не би смели да нападају напредњачке лојалисте да немају заштиту некога из система. Тај „неко“ пласира информације, којима преко друштвених мрежа компромитује Вучића.
Чим Вучић каже да „нема везе са Милићем“, на „Иксу“ се појави фотографија на којој, у кафанској атмосфери, опуштени и насмејани, са чашама у рукама позирају Веселин Милић и Анђелко Вучић. Кад Вучић каже да „Вељко Беливук неће изаћи на слободу док сам ја жив“, појави се фотографија на којој се види да Вучић у рукама држи црну мајицу са написом „Увек са Невољом„.
Много се крвавог перја разлетело из Вучићевог јастука. Шеф напредњачког картела се узалуд труди да га покупи и сакрије. То није успео ни пре неколико дана, када је црногорски суд одбацио тужбу Андреја Вучића против дневног листа Вијести због објављивања транскрипата комуникације са Скy апликације, у којима се тврдило да су млађи брат Вучић и Звонко Веселиновић „прославили прву милијарду“. Александар Вучић је, по обичају, оптужио Милована Бркића за објављивање преписки у којима су криминалци помињали њега и његовог брата. Тачно је да је Магазин Таблоид објавио многе такве садржаје, које је добио од Европола, Евроџаста и Амнести Интернешенела. Није случајно што европске службе имају поверења у Бркића и наш Магазин, који су безброј пута доказали спремност да објаве оно што прикривају Вучић, Министарство правде и Тужилаштво за организовани криминал. На стотинама страница транскрипата ниједном речју се не помињу Магазин Таблоид, Бркић и остали аутору, али често се наводе имена и надимци браће Вучић, Данила и Анђелка, као и осталих врховника из СНС ОКГ-а.
Примитивном инверзијом, Вучић покушава да обмањује српску јавност, али и стране службе и државнике. Тај јефтин трик је применио недавно, приликом скандалозне посете Тивту, на самит представника Европске уније и земаља Западног Балкана. Као претходницу, у Црну Гору је послао 87 комада својих криминогених лојалиста. Према плану, требало је да они дочекају свог вођу са транспарентом „Србија побеђује„, а потом да блокирају магистралу и изазову инциденте како би доказали да Вучић има моћ да утиче на политичке процесе у Црној Гори. Акција је пропала. Саботирана је из врха Безбедносно информативне агенције. Припадници фракције, која не пристаје да служи напредњачком картелу, обавестили су колеге из Француске да се чартер летом са београдског аеродрома у Тиват пребацује 87 сумњивих особа. За сваког лојалисту са криминалним досијеом назначено је за која кривична дела се терети и на којем седишту у авиону се налази. Француска ДГСЕ (Дирецторате Генерал фор Еxтернал Сецуритy) одмах је обавестила црногорске службе да не дозволе Вучићевом ескадрону да изађе из авиона.
Кад је раскринкан, Вучић је оптужио црногорску власт да му није гарантовала безбедност. Опет је измислио да Радоје Звицер припрема атентат на њега, стоти по реду. „Сви знају да је Звицер у Црној Гори, знају где се крије и на шта је спреман, а не желе да предузму било шта“, рекао је Вучић у Тивту. Иако је свима јасно да је у питању још један Вучићев игроказ, црногорска полиција контролисала тридесетак кућа и станова у Котору и Тивту, за које се сумња да их користе припадници Кавачког клана. Уз подршку Посебне јединице полиције и у сарадњи са Специјалним државним тужилаштвом Црне Горе извршен је претрес виле у Котору у којој живи Звицерова супруга Тамара. Одузети су јој ауто, дрон, два електрошокера, токи-воки и метална палица на развлачење, иако није забрањено поседовање ниједног од тих предмета. Без обзира на ту акцију, Вучић је наставио да кука и кмечи.
Колико је озбиљна претња, коју у Црној Гори представља Радоје Звицер, видело се и по томе што је француски председник Емануел Макрон опуштено џогирао на кеју у Тивту. Ипак, Вучић има разлога да се плаши Звицера, њихов политичко-мафијашки брак се распао пре пет година, а парница још није завршена.
У време првог Вучићевог премијерског мандата, 2014. године, Которски клан се распао на два дела, шкаљарски и кавачки. До сукоба је дошло због 200 кг кокаина, који им је нестао из једног штека у Валенсији. Узајамне оптужбе за крађу дроге ускоро су прерасле у отворени рат. Од тада је у међусобним обрачунима убијено седамдесетак припадника оба клана.
Из личних и политичких интереса, Вучић је ангажовао Александра Станковића, званог Сале Мутави, вођу једне групе Звездиних навијача, да заведе ред међу Партизановим навијачима, који су га нервирали скандирањем „Вучићу, педеру“.
Са Станковићем су стигли Вељко Беливук и Александар Видојевић, звани Аца Рошави, најбољи другар Данила Вучића. Станковић је у посао са Вучићем, као мираз, унео и везе са Кавачким кланом, на чијем челу је био и остао Радоје Звицер.
Вучић је полицију, којом су оперативно руководили Небојша Стефановић и Дијана Хркаловић, ставио на располагање Кавчанима. Идилична сарадња Вучића, Станковића и Звицера је брутално прекинута са два атентата. У првом, 2016, убијен је Станковић, а Звицер је једва преживео напад у мају 2020. Управљање београдском филијалом Кавачког клана преузео је Беливук.
У осветничком заносу, због ликвидације Салета Мутавог, убијени су Љубомир Марковић Кића и Властимир Милошевић. Није изостала ни одмазда за неуспели атентат на Звицера, који су извршили Стефан Ђукић, Емил Тузовић, Петар Јовановић и Милан Бранковић. Њих четворица су направили сачекушу пред станом у Кијеву, где се скривао Звицер. Иако је погођен са пет метака, Звицер је преживео. После шест недеља у кијевској болници, пуштен је на кућно лечење. Од тада му се замео траг. Повремено су се појављивале информације да је виђен у Црној Гори, Уједињеним Арапским Емиратима, Аустрији и Турској. Украјинска полиција је ухапсила четворицу атентатора док су покушавали да пређу границу према Молдавији. Они се још налазе у украјинском притвору.
С обзиром да су Јовановић и Бранковић из Ниша, Звицер је закључио да их је ангажовао Милан Љепоја, вођа једне од група Пинк Пантер. Само Љепоја је имао финансијске и логистичке могућности да их пребаци у Украјину и опреми новцем, оружјем, аутомобилима и свиме осталим што је било потребно за акцију. Иако за те индиције није било конкретних доказа, Звицер је дао задатак Беливуку да елиминише Љепоју. Задатак је извршен почетком децембра 2020. године. Беливукова криминална група је, према оптужници Тужилаштва за организовани криминал, у то време ликвидирала и Горана Величковића Гоксија, који је тесно сарађивао са Филипом Кораћем. Вучић и његови медији тада су тврдили да Кораћ командује новим Земунским кланом у име свог шефа Луке Бојовића, који је био оправдано одсутан, на служењу затворске казне у Шпанији. Вучић је оптуживао Кораћа да је своју групу ставио на располагање Шкаљарском клану.
Односи су се за 180 степени променили кад су америчке и европске службе покренуле операцију „Фамилија“, којом су на листу за одстрел стављена оба клана, и шкаљарски и кавачки. На инсистирање страних центара моћи, Вучић је пристао да ухапси Беливука и његове ортаке, као и да из полиције избаци Стефановића и Хркаловићку. Међутим, то није значило да се Вучић дистанцирао од криминала. Напротив, само је променио страну. Са места незваничног шефа Кавачког клана, прешао је на чело Шкаљарског клана.
– Ја кажем Звицеру: „Наћи ћемо те било где у свету и за те ћевапе мораћеш да одговораш, зликовче један. Ђубре једно бандитско, који си мислио да можеш од људи ћевапе да правиш – галамио је Вучић пред телевизијским камерама, покушавајући да на бившег ортака свали одговорност за све почињене злочине.
И то му је било узалуд. Беливук и Миљковић су у судници признали да су сарађивали са Вучићем, да су по његовом налогу учествовали у разним злочинима, укључујући и рушење Савамале. Описали су своје сусрете са Вучићем и његовим изаслаником, па и са Александром Вулином. Као што пише на оној мајици „Увек са Невољом„.
Вучићево крваво перје се расуло по судским списима из неколико најзначајнијих поступака, који се воде против Беливука, Колувије и Шарића, а биће и у случају убиства у ресторану „27“. О Вучићевим криминалним и корупционашким аферама добро су обавештени странци. Западне дипломате „Београд на води“ називају „Цоцаине Цитy“, јер знају да је то највећа праоница новца стеченог нарко трафикингом у Европи.
Нова мађарска влада је већ најавила покретање истраге око коруптивних малверзација на изградњи железничке пруге Београд – Будимпешта, које су довеле до масовног убиства под надстрешницом новосадске станице. Суд у Немачкој је укинуо привремену забрану недељнику Шпиглу да објављује информације о Вучићевој улози у афери „Сарајево сафари“.
Напредњачки картел је у потпуном расулу. Све су крвавији обрачуни завађених кланова, који су јединствени само у намери да се што брже и даље дистанцирају од Вучића. У таквим околностима, и за Вучића и за Србију би било најбоље да се агонија што пре заврши, па да он добије прилику да у поштеном судском поступку призна како је и с којим мафијашима сарађивао. Само на тај начин могло би да се све крваво перје смести на једно место, у пресуду Александру Вучићу.
Аутор: Предраг Поповић
Извор: Магазин Таблоид
