А у тексту, на првој страни названој „Српски симбол“, стоји: „Новак је подржао наше протесте на неколико начина. Али, било је то дискретно, лајковима или речима. На Вимблдону је направио гест пумпања и сви су знали шта то значи. Тог дана добио сам милион порука у којима су ми људи писали ‘Новак је пумпао!’. Већ следећег дана нацртао сам ову слику на зиду и убрзо је постао тренд да људи долазе и сликају се поред ње“, поручио је Андреј Јосифовски Пијаниста о муралу на Врачару.

А колумниста листа „Пешчаник“ Дејан Илић као саговорник француског Л’Екипа, поручио је да „Новакова подршка студентима није довољна“: „Суочавамо се са режимом који није разуман и његово једино средство за управљање друштвом је чиста сила. Сваки пут када му се супротставимо, решење је уништење. Поручују нам да ћемо бити уништени без обзира на природу покрета ако смо против њих и да признају само јаче од себе. Новак, упркос својој слави и огромним успесима, није довољно јак да се супротстави овом режиму“, уз додатак да је подршка протестима била „скромна, разумна и симболична“, али прихваћена „несразмерно значајно“:

„То показује колико је очајнички потребна подршка српском народу у њиховим акцијама, а ипак смо још на истом месту. Не мислим да је његов имиџ патио због овог става или да је изгубио подршку народа, али овај режим може допринети томе и има моћ да га осрамоти.“

На то се надовезао, након констатације новинара француског листа Ромена Лефебвра да је „Новак доживљаван дуго као Вучићев сарадник“, појашњавањем Ђоковићеве улоге и везе са актуелним режимом: „Новак је покушавао да уради ствари у овој земљи и да допринесе развоју тениса – својом академијом или организацијом свог турнира. Шта год да хоћете да радите овде, апсолутно морате да будете са овим режимом. Не можете ништа да урадите самостално. Дакле, ако је отишао код њих, ако је разговарао са њима, то је било искључиво због посла, једноставно је тако. Сви људи који сада славе Новака што је на страни студената су исти они који су негодовали када се фотографисао са Вучићем, говорили за њега да нема интегритета и да не зна шта ради.“

А о најавама да би Новак могао да се кандидује за председника, Илић је о тој могућности поручио: „Пре неколико година кружила је гласина да ће једног дана да се кандидује за председника, иако он сам то никада није поменуо. Одмах је уследио медијски циркус и гнусне приче о њему, да вара жену и слично. Потпуно иста ствар догодила се Ивани Шпановић јер се усудила да критикује Атлетски савез. Одмах, иако то нико пре њега није поменуо, Вучић је избацио ужасе о њеној наводној неверности док се претварао да је брани. Тако он функционише сваки пут. Зато што жели потпуну преданост и послушност. Што се тиче Новака, не мислим да тренутно има храбрости да се бави политиком. Наравно, има интелектуални капацитет, али у Србији то није довољно. Ако му је доста овог режима и ако ова земља коначно постане нормална, онда могу да замислим да се он умеша. Ипак, до тада, не видим да ће да угрози све што је постигао да би се укључио у огорчене политичке борбе против овог режима. Ризик се не исплати.“