Предизборни спот листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ изазвао је реакције јер младе и студентски покрет представља као заговорнике чланства Србије у НАТО. Није јасно да ли је циљ спота да покаже да су млади ти који желе улазак у Алијансу, да нагласи да Вучић није превише прозападно оријентисан, или је реч о још једном режиском пропагандном спину. На друштвеним мрежама спот је прочитан и као порука да се млади не питају. Један од коментара уз визуелни материјал гласио је кратко: „Порука спота: Млади су говна.“

Истраживања не потврђују наратив из спота. Међу младима од 15 до 30 година подршка уласку Србије у НАТО креће се око шест до седам одсто, што је чак мање него у општој популацији, где је тај проценат око десет одсто. Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже да се подршка чланству Србије у НАТО у свим јавним и нејавним истраживањима већ годинама буквално вуче по прашини и углавном се креће у распону од пет до девет процената.

„И то важи за мање-више све демографске категорије, укључујући и ону старосну. Евентуално, може се рећи да је код старије и средње генерације то апсолутно противљење још израженије, али је такође неспорно и доминантно већинско и код оних млађих и најмлађих испитаника“, истиче Вукадиновић.

Према његовој оцени, очито се ради о још једном у низу режиских пропагандних спинова којим се младе генерације и превасходно гласачи „Студентске листе – Студенти побеђују“ желе представити као непатриоте, „издајници“, „куртијевци“ и „пицулићи“. Тиме, каже, Вучић заправо жели да додатно мобилише и мотивише сопствено бирачко тело.

Спот се појавио усред кампање за парламентарне изборе 25. октобра. Студентска листа настала је из протеста и блокада након пада надстрешнице у Новом Саду и представља се као глас младих и грађана који траже одговорност. Власт је, са друге стране, више пута покушала да ту листу прикаже као прозападну, повезану са старим опозиционим странкама и као претњу државним интересима.

Критика спота иде и у другом смеру. Део коментатора подсећа да је Србија већ потписала и ратификовала споразуме СОФА, НСПО и ИПАП, који је сврставају у партнерски однос са НАТО без формалног чланства. По тој логици, прича о томе ко је „за“ а ко „против“ Алијансе често служи као кампањско ложење, а не као опис стварне политике.

Вукадиновићев закључак је да подаци о ставу према НАТО не прате поделу на „младе издајнике“ и „старе патриоте“. Противљење чланству је већинско у свим генерацијама. Ако спот ипак инсистира на супротном, онда његова функција није да информише, већ да мобилише. У предизборној трци то значи јасну поруку сопственим гласачима: ми смо брана, они су они који би Србију гурнули тамо где народ неће.

Да ли ће такав спин успети, показаће 25. октобар. До тада остаје чињеница коју истраживања понављају годинама: НАТО у Србији нема подршку ни међу младима, ни међу старима. Спот који тврди другачије говори више о потреби кампање него о расположењу генерација.

(Србин инфо)