Влада Србије затражила је од рударских компанија да током изборног процеса за парламентарне изборе 25. октобра смање своју видљивост и активности.
„Влада нам је рекла да будемо мало тиши током овог изборног процеса“, казао је председник одбора “Стрикланд Металс” Ентони МекКлур.
Према његовим речима, то је утицало на обим активности на терену на Рогозни код Новог Пазара, где Стрикланд Металс планира отварање рудника.
МекКлур је додао и да компанија очекује наставак активности након избора 25. октобра, уз напомену да би ново бушење могло да почне већ у новембру.
Међутим, из иницијативе “Не дамо Рогозну” поручују да ће спречити све покушаје радова на Рогозни.
То је нешто што смо ми заправо сазнали још пре неколико месеци, кад смо организовали патроле по Рогозни и спречавали пролаз “Златне реке” да иду и да буше. Подизвођачи су обавестили своје раднике да за сад неће радити, да се чекају избори”, рекла је Селма Слезовић Меховић из “Не дамо Рогозну” за ИЗЛАЗ.цом
Она је казала да су машине за бушење односно истраживање требале да дођу на Рогозну још 1. марта ове године.
“Начин на који смо ми то спречили јесте да смо слали јасне поруке у јавност да ми то нећемо допустити и да смо спремни да Рогозну бранимо својим животима”, рекла је она.
Каже да се ништа није променило и да су грађани и активисти “потпуно мобилисани и организовани у два Збора у Новом Пазару, као и иницијативу „Не дамо Рогозну”.
“Мобилисани смо и радићемо патроле исто као и до сада и спречавати долазак било каквих машина”, рекла је Слезовић Меховић за излаз.цом
Компанија Стрикланд Металс припрема прву фазу развоја свог пројекта на планини Рогозна код Новог Пазара, а у њиховом фокусу је лежиште Градина са евентуалним додатком лежишта Копер кањон (Цоппер Цанyон), за које компанија разматра развој рудника капацитета око 2,5 милиона тона руде годишње и потенцијалну производњу до 150.000 унци злата годишње, односно око 4,67 тона, пренео портал Инвестинг.цом, објавила је еКапија.
Председник одбора те компаније је на форуму у Колораду детаљно представио план развоја Рогозне.
Према речима МекКлура, Градина је тренутно главни фокус Стрикланда.
„Градина је оно на шта смо тренутно фокусирани. То ће бити први рударски пројекат који ћемо развијати“, рекао је МекКлур.
Компанија је за Градину проценила око 20 милиона тона минерализованог материјала са просечним садржајем од 2,8 грама злата по тони, што одговара ресурсу од око 1,8 милиона унци злата, односно приближно 56 тона.
Реч је о ресурсу у категорији претпостављених ресурса, а Стрикланд планира још око 50.000 метара бушења како би испитала проширења минерализације и део постојећег ресурса превела у више категорије поузданости.
„Можда би то могла да буде операција капацитета 2,5 милиона тона годишње која би производила до, рецимо, 150.000 унци годишње“, рекао је МекКлур.
То одговара производњи од око 4,67 тона злата годишње.
Из Стрикланда су навели да је студија опсега развоја већ у припреми и да би додатне информације требало да буду објављене до краја ове године, док је студија изводљивости на нивоу претходне студије изводљивости (ПФС) планирана за другу половину 2027. године, а званични сајт компаније тренутно наводи да циља завршетак ПФС-а током 2027.
У одговорима на питања након презентације додатно је појаснио да се студија опсега и ПФС односе пре свега на почетну, прву фазу развоја рудника.
Мекклур је као једну од предности Градине издвојио и металуршке карактеристике лежишта.
„Са металуршке стране, ствар је прилично једноставна, са искоришћењем већим од 90 одсто. Не морамо да користимо цијанид“, казао је он.
Према његовим речима, управо једноставност прераде представља један од разлога због којих је Градина погодна за почетну фазу развоја рудника.
У каснијој фази развоја Стрицкланд би могао да разматра и укључивање лежишта Копер кањон, који се налази у близини Градине, и где има и бакра.
МекКлур је навео и да је Копер кањон раније разматран из перспективе површинске експлоатације, док компанија сада више разматра могућност подземне експлоатације, уз напомену да је потребно још радова на том пројекту.
Како је прецизирано, цела Рогозна тренутно обухвата четири главна лежишта – Шанац, Градина, Меденовац и Копер кањон – са укупним минералним ресурсом од 9,25 милиона унци еквивалента злата.
То је приближно 288 тона еквивалента злата (при чему еквивалент злата укључује и друге метале и не представља 288 тона чистог злата).
Стрикланд, међутим, садашњи ресурс не види као крајњу границу пројекта.
МекКлур је рекао и да двоструко више од садашње процене није нереално уколико даља бушења потврде истраживачки потенцијал.
Компанија посебно рачуна на даља бушења у подручју Шанца, Меденовца, као и на нове циљеве попут Котлова и Ред Крика.
Говорећи и о финансијској позицији Стрикланда, навео је да компанија има готово 60 милиона аустралијских долара готовине у банци, уз око 25 милиона аустралијских долара у котираним хартијама, што укупно представља око 80 милиона аустралијских долара ликвидних средстава.
„Не морамо у скорије време да прикупљамо нови новац“, рекао је МекКлур.
Указао је да је снажна финансијска позиција омогућила Стрикланду да значајно улаже у истраживање Рогозне, укључујући око 30 милиона аустралијских долара у бушење и развој пројекта током првих 12 месеци након преузимања пројекта 2024. године.
Он је посебно поменуо компанију Зиђин мајнинг, који је кроз више трансакција дошао до удела од 7,4 одсто у Стрикланду.
Према његовим речима, Зиђин је компанији важан стратешки инвеститор, док Стрикланд присуство велике рударске компаније види као потврду интересовања за Рогозну и шири рударски потенцијал Србије.
Додао је и да за Шанац, који је вишеструко веће лежиште од Градине, рекао да компанија не очекује да ће развој тако великог пројекта „нужно бити на њен рачун“, већ да би за њега могли бити заинтересовани Зиђин или други велики рудари, објавила је еКапија.
Тржишна вредност компаније Стрикланд Металс тренутно износи око 170 милиона аустралијских долара, док је прошле године вредела око 600 милиона долара.
Излаз.цом
