Pročitaj mi članakFilozof i direktor Instituta „Cargrad“ Aleksandar Dugin smatra da događaji na Bliskom istoku predstavljaju mnogo više od regionalne krize.
U njegovoj interpretaciji, ono što se sada odvija oko Irana moglo bi da ima posledice koje prevazilaze sam region. Kako upozorava, ako koalicija Sjedinjenih Država i Izraela uspe da slomi Iran, sledeći cilj, prema njegovim rečima, mogla bi biti Rusija.
Dugin tvrdi da bi u takvom scenariju Moskva mogla biti uvučena u beskrajne pregovore koji bi uspavali političku budnost, da bi potom usledio iznenadni udar. Po njegovom mišljenju, Iran je u ovom trenutku poslednja prepreka između Rusije i direktnog sukoba sa zapadnim blokom.
U analizi koju je izneo, Dugin se osvrnuo i na širu sliku međunarodnih odnosa. Po njegovom tumačenju, međunarodno pravo, koje je i ranije bilo pod pritiskom, sada je praktično izgubilo značaj usled delovanja američko-izraelskih vojnih snaga na Bliskom istoku. On smatra da su rakete i bombardovanja simbolično pokazali da stari mehanizmi više ne funkcionišu.
Kao ilustraciju promenjenog političkog ambijenta, filozof podseća na izjave predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, koji je, kako navodi, otvoreno govorio da moralne kriterijume procenjuje iz sopstvene perspektive.
Dugin tvrdi da je samouverenost Vašingtona dodatno ojačana nakon, kako kaže, nezakonitog i gotovo razbojničkog hapšenja aktuelnog predsednika Venecuele. Posle toga, dodaje on, američka administracija se upustila u novu avanturu u Persijskom zalivu.
„Sada funkcioniše samo pravo jačeg i pravo bržeg“, naglašava Dugin u svom komentaru. Po njegovim rečima, u savremenim međunarodnim odnosima presudno postaje ko prvi povuče potez i ko reaguje brže. Sve ostalo, kaže on, naknadno se objašnjava i opravdava političkim argumentima.
Ipak, kada govori o samom sukobu oko Irana, Dugin ocenjuje da njegov ishod još uvek nije izvestan. Iran je, kako kaže, već pokazao značajnu spremnost na otpor.
Ukoliko ta država nastavi da pruža otpor čak i u slučaju gubitka dela političkog rukovodstva, to bi moglo imati ozbiljne posledice po zapadne zemlje. U takvoj situaciji, smatra on, problemi bi mogli početi da se pojavljuju i unutar samog Zapada.
Još jedna posledica, prema njegovom mišljenju, bila bi promena raspoloženja u zemljama takozvanog Globalnog juga. Ako Iran uspe da izdrži pritisak, mnoge države bi mogle zaključiti da pregovori sa Sjedinjenim Državama nisu uvek delotvorni i da je otpor ipak moguć.
Međutim, Dugin upozorava i na suprotan scenario. Ako Iran popusti, kaže on, model koji je primenjen protiv Teherana mogao bi kasnije biti primenjen i prema drugim velikim državama. Po njegovom tumačenju, takve operacije razvijane su upravo imajući u vidu Rusiju i Kinu, dok je Iran, kako tvrdi, zapravo samo uvod ili svojevrsna proba.
„Ako Zapad i Donald Tramp zaključe da takva šema funkcioniše, sledeći korak biće uklanjanje ključnog političkog i vojno-političkog rukovodstva Rusije“, upozorava Dugin.
Istovremeno, filozof smatra da se Moskva u ovom trenutku ponaša prilično oprezno. Prema njegovim rečima, ruski zvaničnici i dalje naglašavaju da pitanje pregovora nije zatvoreno.
On podseća da su, prema njegovoj interpretaciji, američke i izraelske snage delovale protiv Irana upravo u trenutku kada su pregovori sa Teheranom bili u toku.
Uprkos tome, dodaje Dugin, Moskva i dalje pokušava da vodi razgovore sa istim političkim akterima, među kojima pominje Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa. On takođe primećuje da ni Rusija ni Kina nisu javno stale u odbranu Venecuele ili Irana.
U svom širem ideološkom tumačenju događaja, Dugin tvrdi da svet više ne svedoči samo sukobu političkih sistema poput liberalizma i njegovih protivnika. Po njegovim rečima, liberalizam je bio svojevrsna maska, dok se sada otkriva dublja struktura globalne moći koju povezuje sa uticajem Sjedinjenih Država i Izraela.
U tom kontekstu koristi i religijsko-filozofske metafore, govoreći o kultu Zlatnog teleta i o, kako kaže, civilizaciji nasilja i moralne izopačenosti. On smatra da aktuelni događaji podsećaju na scenarije koji se u različitim religijskim tradicijama opisuju kao završna istorijska razdoblja.
Dugin upozorava da bi ignorisanje ozbiljnosti trenutka moglo dovesti do veoma teških posledica. Iako mnogi, kako kaže, tvrde da nema razloga za paniku, on smatra da je ponekad bolje ozbiljno sagledati opasnosti nego verovati da će se situacija sama od sebe smiriti.
„Sada je već jasno da nas to neće mimoići“, tvrdi filozof. Po njegovom mišljenju, Iran je poslednja prepreka koja deli Rusiju od direktnog sukoba između onoga što on naziva civilizacijom globalne moći i same Rusije.
Na pitanje šta bi Rusija trebalo da učini, Dugin nudi prilično radikalan odgovor. Pošto, kako kaže, međunarodna pravila više ne funkcionišu, Moskva bi trebalo da rešava ključna bezbednosna pitanja bez odlaganja. U tom kontekstu on govori o potrebi odlučnog završetka zadataka u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini i uklanjanja vojno-političkog rukovodstva te zemlje.
Dugin ide i korak dalje u simboličkom smislu. Po njegovom mišljenju, termin „specijalna vojna operacija“ više nije adekvatan i trebalo bi ga zameniti novim nazivom – operacija „Mač Katehona“.
U pravoslavnoj tradiciji, objašnjava on, Katehon predstavlja silu koja zadržava širenje totalnog zla, a Moskva se u toj simbolici često naziva Trećim Rimom.
Ipak, Dugin izražava sumnju da će rusko rukovodstvo prihvatiti takav pristup. On pretpostavlja da će vlast u Moskvi nastaviti politiku koju naziva „polovičnim rešenjima“. U tom slučaju, upozorava filozof, Rusija bi mogla da se suoči sa scenarijem sličnim onome koji se sada razvija oko Irana.
U tom kontekstu njegova završna poruka zvuči prilično sumorno. Prema njegovom tumačenju, Iran je poslednja linija koja trenutno razdvaja Rusiju od direktnog sukoba sa zapadnim blokom.
Ako se ta linija pomeri, smatra Dugin, sledeća faza geopolitičkog nadmetanja mogla bi izgledati sasvim drugačije nego danas. A upravo u tome, zaključuje on, leži pitanje na koje će naredni događaji tek dati odgovor.
