Pročitaj mi članakNekoliko dana unazad izgledalo je kao da ruski energetski sektor prolazi kroz jedan od težih perioda u poslednjih nekoliko godina.
Niske cene nafte, pritisak sankcija i ograničen pristup nekim tržištima doveli su do situacije u kojoj je novac sporije ulazio u rusku ekonomiju.
Zapadni analitičari su to tumačili kao znak da je sektor ozbiljno oslabljen. Međutim, razvoj događaja na Bliskom istoku, posebno sukob u Persijskom zalivu, iznenada je promenio tok priče i pomerio ravnotežu na globalnom tržištu energenata.
Kako piše Wall Street Journal, ruska nafta, koja je još prošle nedelje teško pronalazila kupce, odjednom je postala roba za kojom se traži više.
Razlog nije samo rast cena na svetskom tržištu, već i određene odluke Vašingtona. Sjedinjene Države su ublažile deo sankcija i omogućile ključnim kupcima da nastave nabavku ruske nafte, što je odmah promenilo dinamiku trgovine.
U kombinaciji sa naglim skokom cena nafte i prirodnog gasa, to direktno povećava profit proizvođača u Rusiji, što su potvrdili i pojedini analitičari tržišta.
Trgovci koji su donedavno zahtevali znatan popust da bi kupili rusku naftu, posebno na tržištu Indije, sada menjaju taktiku. Prema navodima lista, pojedini pokušavaju čak da prodaju rusku naftu po ceni višoj od globalnog proseka.
U energetskom biznisu to je retka promena raspoloženja u tako kratkom roku. Jedan deo tržišta i dalje oprezno posmatra situaciju, ali trgovinski signali govore da se ravnoteža snabdevanja brzo menja.
Navin Das, viši analitičar za naftu u kompaniji Kpler koja prati kretanje brodova i energetskih tokova, procenjuje da bi posledice mogle biti dugotrajnije. Kako je rekao, što duže bude trajao ovaj sukob na Bliskom istoku, to će svet biti više oslonjen i na rusku naftu i na ruske naftne derivate.
U pozadini te procene nalazi se jednostavna logika tržišta: kada drugi izvori postanu nesigurni ili preskupi, kupci traže alternative, čak i ako su politički komplikovane.
U takvoj atmosferi, prema pisanju istog lista, ruski predsednik Vladimir Putin dobio je dodatno samopouzdanje na energetskom tržištu.
On je zapretio mogućnošću da se obustavi i preostali obim isporuka energenata Evropi, pre nego što istekne rok koji je Evropska unija postavila za kupovinu ruskog LNG-a i gasa iz gasovoda. Iako su evropske zemlje poslednjih godina smanjile zavisnost od ruskih energenata, deo tržišta i dalje ostaje povezan sa tim tokovima.
Istovremeno, iz Moskve stižu i političke poruke o širim posledicama evropske energetske politike. Šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev upozorio je da bi Evropska unija mogla da se suoči sa, kako je rekao, „cunamijem posledica“ zbog pogrešnih odluka u energetici.
On je takođe ocenio da ono što naziva „bespomoćnošću Evrope“ predstavlja stratešku grešku kontinenta. U Velikoj Britaniji su u međuvremenu pojedini zvaničnici priznali da zemlja raspolaže zalihama gasa koje bi potrajale najviše dva dana, što je dodatno otvorilo pitanje dugoročne stabilnosti snabdevanja.
Ekonomista Koltašov, sa druge strane, smatra da bi evropsko tržište moglo da se suoči sa šok cenama benzina, gasa i električne energije ako se trendovi nastave.
U energetici, međutim, retko šta ostaje nepromenjeno duže vreme. Cene skaču i padaju, političke odluke menjaju pravila igre, a tržište reaguje brže nego što vlade često očekuju.
Upravo zato mnogi posmatrači sada pažljivo prate da li je ovo samo kratkotrajan preokret ili početak nove faze u globalnoj energetskoj računici koja, kao i mnogo puta ranije, može iznenada promeniti pravac.
