За само три недеље аутоматски радар постављен на једној раскрсници на Новом Београду забележио је 3.700 прекорачења брзине и то на ракрсници где је возач који је прошао кроз црвено побио трочлану породицу. Реч је о радару који бележи три врсте прекршаја, а стручњак за саобраћај Милан Вујанић сматра да је увођење новог радара покушај полиције да се прекршиоци "дозову памети".
Саобраћајна полиција почела је да примењује нову врсту радара, који аутоматски бележи три врсте прекршаја и то баш на раскрсници где се крајем октобра догодила тешка саобраћајна незгода у којој је погинула трочлана породица и први резултати су поражавајући. Како је наведено у саопштењу МУП Србије, од почетка рада система за аутоматску детекцију прекршаја на наведеној локацији откривено је готово 4.300 прекршаја, од чега чак шест прекорачења брзине која су у домену насилничке вожње.
У питању је нови радар, чија примена је најављена од стране Агенције за безбедност саобраћаја и МУП Србије, а који ће бележити три врсте саобраћајних прекршаја: прекорачење брзине, коришћење мобилних телефона и невезивање појаса.
Део новог система су и радари који неће захтевати присуство саобраћајних полицајаца, могу се монтирати на различите локације, а карактеристично за њих је што имају уграђене и камере и „не боду очи“. Њихова уградња је почела пре неколико недеља, али њихова тачна локација није саопштена од стране МУП Србије, тако да ће и возачима који размењују информације преко вибер група и дугих медија бити много теже да упозоравају једни друге.
Неће бити заустављања од стране саобраћајних полицајаца, већ ће казна стизати аутоматски на кућну адресу.
По речима професора Саобраћајног факултета у Београду Милана Вујанића, постављање нових, аутоматских радара је само први корак како би се повећала безбедност учесника у саобраћају.
„Потпуно подржавам постављање и употребу нових, аутоматских радара. То је справа која се постави на неко место и бележи прекорачење брзине и није толико видљива као онај мобилни, који полицајци држе у рукама. Али, то је само једна од ствари коју треба урадити да би се повећала безбедност“, објашњва професор Вујанић.
По његовим речима, многи возачи и не схватају шта значи прекорачење брзине и какве то последице може имати.
„Њима нико у школи није објаснио шта је то заправо. Да објасним сликовитије. Када би аутомобил пао са другог спрата, приликом ударца о тло достигао би брзину од 40 километара на сат, а многи људи ту брзину сматрају ‘смешном’. Брзина од 60 километара је као пад са петог спрата, а брзина од 100 километара на сат се достигне падом са 15 спрата. Проблем је што то народу није представљено на тај начин и он не схвата последицу брзе вожње. Законодавац није случајно ограничио брзину“, објашњава Вујанић.
По његовом мишљењу, увођење новог радара и кажњавање несавесних возача је покушај полиције да се прекршиоци „дозову памети“.
„Још један показатељ опасности од прекорачења брзине, мада брзина није једини узрок несрећа, је и проценат преживљавања пешака. Уколико аутомобил са 30 на сат налети на некога, страда око 10 одсто пешака, али повећањем брзине се драстично повећава проценат страдалих. Ако се возило креће 40 километара на сат, страда дупло више пешака, око 20 одсто. Код брзине од 60 на сат погине око 80 процената пешака, а код брзине од 80 на сат – нема преживелих“, објашњава професор Милан Вујанић.
Он сматра да новчане казне нису довољне, већ треба примењивати и друге казне.
„Треба узимати у обзир менталитет наших возача, којима често давање новца за казне не представља проблем. Али, ако се за прекорачење брзине одузима аутомобил, на три или на седам дана и тај човек који иде колима на посао сада мора превозом, таксијем или пешке, е то је већ ударац и на сујету. То је казна која је неприхватљива српском возачу“, објашњава професор.
Још једна ствар је битна, а то је извесност казне.
„Извесност казне би требало да је други, нераздвојни део казнене политике. Ако чините прекршај, морате да знате да ћете бити откривени и кажњени. Та свест, да ћете бити сигурно откривени и кажњени уколико прекорачите брзину, утицало би на понашање возача“, објашњава Вујанић.
Раскрсница смрти
За само три недеље, на углу Булевара хероја са Кошара и Булевара Црвене армије аутоматски радар је забележио 3.700 прекорачења брзине.
То је иста раскрсница на којој је 26. октобра пијани и дрогирани возач „аудијем“, Никола Ђ. (24), пролетео кроз црвено светло на семафору, улетео у раскрсницу брзином већом од 100 километара на сат и налетео на „хјундаи“ и убио саобраћајног полицајца Бојана Ж. (43), његову супругу Д. К. и њиховог сина старог само 9 година.






