Pročitaj mi članakU selu Vlaško polje kod Mladenovca, čovek velikog srca, Miodrag Dimitrijević, već godinama brine o čak 73 napuštena psa.
Пси су спашени са улице, збринути, чиповани и стерилисани, а Миодраг се сам побринуо за све то, као што се побринуо да им обезбеди љубав, храну и дом. Међутим, сада му је потребна наша помоћ – кроз одговорно удомљавање од стране људи који ће са љубављу да брину о псима, кроз финансијску подршку за храну, као и кроз обезбеђивање материјала од којих би Миодраг могао да изгради кућице.
– Његово двориште постало је њихов једини дом и сигурно уточиште. И док трпи осуде оних који су читава легла остављали у кесама и кутијама испред његове капије, он никада није окренуо главу – каже за Данас Јелена Банац из Тима за добробит животиња иницијативе Крени – Промени. Она је у име тима посетила Миодрага и његове псе.
Димитријевић за наш лист објашњава како је дошао у ситуацију да сам брине о више од седамдесет четвороножних другара.
– Животиње волим од када сам био дете. Почело је тако што сам узео два пса за себе, али их нисам на време стерилисао па сам добио још четири кучета. Имао сам шест паса и било ми је лепо. Међутим, пошто је моја кућа последња у селу, а после ње крећу њиве и шумице, људи ту редовно остављају животиње – неко четири, неко два пса, неко осам… Када их нађем у кутији или везане у кеси, узмем их и сваки пут помислим: удомићу их, даћу их неком. Нисам могао да их оставим. Сада имам 73 пса, већ седам година. Не могу више финансијски да издржим, а њима само за храну треба минимум четири џака дневно – објашњава Димитријевић.
Наш саговорник сам ради оно чиме би институције требало да се баве – збрињавањем напуштених животиња. Помоћ од надлежних, тврди, није тражио док год је могао да ради, али тренутно то не успева јер би морао да псе оставља саме по десетак сати дневно, што је немогуће с обзиром на то да нема боксеве у којима би могли да буду док је он на послу.
– Пси се слободно шетају по дворишту, а мени одлазак на посао одузима осам, девет сати дневно. Оставити их саме толико дуго је немогућа мисија. Питао сам општину да ли могу да помогну, међутим, у Младеновцу постоји азил, док ја нисам регистрован као удружење за заштиту животиња. Људи из општине били су љубазни, али нису могли да помогну јер кажу да немају средстава – објашњава Димитријевић.
Он напомиње и да су Младеновац, Сопот, Барајево и генерално тај правац међу најчешћим местима на којима се остављају животиње, јер неодговорни власници који не желе више да брину о свом љубимцу, једноставно га оставе поред пута.
– У том пределу има толико напуштених паса да је вероватно и азилу и општини тешко да их све збрину – каже Димитријевић.
Апел за помоћ упућен је свим хуманим људима који могу да допринесу обезбеђивању хране за псе, стубова и жице за изградњу боксева. Миодраг је спреман и да псе удоми, али само под условом и гаранцијом да ће људи који их удоме пружити адекватан дом и љубав.
– Хранити 73 пса је много и за неког ко има више новца, а ја их чувам из љубави. Треба ми ограда, тачније жица којом могу да преградим двориште и направим боксеве да бих могао да идем да радим, и ништа више. Ако неко жели да брине о њима – али заиста да брине, да их воли, а не да их осуди на живот на кратком ланцу – спреман сам и да дам псе на удомљавање. Сви су стерилисани, вакцинисани, чиповани, и чипови се воде на град Београд, тако да свако одмах може да преведе чип на себе – каже Миодраг.
Како можемо помоћи?
Јелена Банац из Тима Крени – Промени истиче да пре било какве осуде треба разумети да је Миодраг жртва система који не функционише када је у питању добробит животиња, али и жртва сопствене емпатије. Није био довољно вешт да путем друштвених мрежа апелује за помоћ, и сигурно није једини “невидљиви” хуманитарац.
– Миодраг је до сада својим радом подмиривао потребе паса, али су трошкови за храну и лекове огромни и сада достижу и до 1.500 евра месечно. Сам више не може да издржи. Потребна је помоћ и за поправке ограде и за обезбеђивање кућица пред зиму. Најгоре од свега је то што он не жели да их пусти назад на улицу, јер зна да их тамо чека патња и глад – појашњава Банац.
Додаје и да је помоћ хитно потребна јер се ради о 73 живота који немају где да оду.
“Невидљиви” хуманитарац: Миодраг из Влашког поља до сада је сам бринуо о 73 пса, сада му је потребна наша помоћ 3
Фото: Јелена Банац Крени – Промени
– Пси су навикнути на људе, питоми су и спремни за удомљавање. Без помоћи заједнице, сви они ризикују да изгубе једини дом који имају – истиче саговорница.
Банац наводи да грађани могу да помогну на следеће начине: Прво, удомљавањем или привременим смештајем али и волонтирањем: “Миодраг се истински обрадује сваком посетиоцу, а исто тако и његови пси, од којих сваки има име и Миодраг их непогрешиво све зна”.
– Чак и ако можете да збринете само једног пса, то значи спас за њега – истиче Банац.
Од даљих начина помоћи издваја: донацију хране, материјала за поправку ограде и изградњу кућица.
– Шаљемо апел заједници, јер Миодраг до сада није имао ничију помоћ. Што нас је више, веће су шансе да спасимо свих 73 пса. Свако од ових бића заслужује шансу за срећу, сигурност и љубав. Они су већ добили једно чудо – човека који их је склонио са улице. Сада им је потребно друго чудо – добри људи који ће им пружити нови дом или макар спасити их од глади и зиме – поручује Јелена Банац.
Жиро рачун за помоћ: 115038165896335119 Миодраг Димитријевић
Такође, можете се обратити тиму Крени – Промени путем мејла или Инстаграм налога @kp_dobrobitzivotinja ради прикупљања хране и грађевинског материјала.
