Pročitaj mi članakIako imaju status kulturnog dobra, deluje da će Kasarna sedmog puka i Kamena palata zahvaljujući lex specialisu biti pretvorene u ugostiteljske objekte
Lex specialisс, изгласан у Скупштини Србије 7. новембра, односи се на део Београда између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске и обухвата две парцеле, односно 37.000 квадратних метара ма којима се налази комплекс Генералштаба.
На том простору су и два непокретна културна добра: зграде Касарне седмог пука и Палата старог Генералштаба, или Камена палата. Најновији цртежи будућег хотелско-стамбеног комплекса указују да ће оне остати, али да ће бити заробљене кулама. Претпоставља се и да ће бити претворене у угоститељске објекте.
Касарна седмог пука
Касарна седмог пука се налази у Немањиној 15. На сајту Завода за заштиту споменика културе Града Београда пише да је подигнута крајем 19. века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића.
Касарна седмог пука
Сад представља једну од најрепрезентативнијих сачуваних грађевина намењеној војсци. Обликована је у духу академизма као маркантни угаони објекат са три уличне фасаде. Њеним прочељем доминира велики, лучни портал и две симетричне четвртасте куле, чија се кубета издижу изнад кровне конструкције.
Шта чека Касарну седмог пука
Горан Весић рекао је 20128. године, док је био заменик градоначелника, најавио да ће ту бити градска библиотека „место са читаоницама и кафићима, где посетиоци могу провести цео дан“.
Сад, према рендерима компаније Трамповог зета, ту, изнад великог лучног портала биће огромни светлећи натпис – Кула Трамп.
Према Центру за локалну самоуправу (ЦЛС) Касарна седмог пута је нападнута Lex specialisсом. Иако њено рушење није предвиђено, касарна ће бити пренамењена у хотелску рецепцију „што би било ругање српској војној и архитектонској традицији.“ Према важећем Закону о културним добрима, тако нешто је недозвољено.
Камена палата
Палата старог Генералштаба или Камена палата налази се у Немањиној 33 и данас је седиште Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције. Грађена је од 1924. до 1928. године, према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена и била је најмонументалнији објекат војне намене до тада подигнут у Београду. Зидана је од 1924. до 1928. године новцем добијеним на име ратне одштете од Аустроугарске после Првог светског рата.
Камена палата
Била је једна од најмодернијих зграда у Европи намењених за седиште војне команде, а 1937. године проглашена је за најлепшу зграду у Београду. У њој је било седиште Генералштаба војске Краљевине Југославије, а за време СФРЈ – седиште Генералштаба Југословенске народне армије.
Велика ратна сала
У палати се налази једна од најрепрезентативнијих сала у Србији, чувена Велика ратна сала за коју Завод за заштиту споменика културе Града Београда наводи да спада у „најлепше изведене сале у Београду свога времена“. У њој су се доносиле важне државне одлуке, организовани војни балови и заседале владе.
Ентеријер Велике ратне сале представља аутентично ремек-дело, има велелепне паластре, стубове, изнад којих је смештена галерија са лучним отворима. Красе је јонски стубови, ратничка попрсја, богато декорисана таваница тиркизно плаве боје у чијем је центру украсни медаљон у облику цвета.
У Салу ратника на међуспрату улази се кроз грандиозна дрвена врата смештена између масивних стубова од грубо тесаног камена. Изнад врата налази се скулптура „Самсона и лава“, коју је израдио руски вајар Владимир Загородњук, аутор декоративних скулптура и на многим другим зградама у Београду.
„Велика ратна сала је била командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светском рату. Обе просторије су ексклузивне“, рекао је 2009. године за медије тадашњи пуковник Дејан Јанковић.
Мала ратна сала
На првом спрату Камене палате је Мала ратна сала, где је смештен правоугаони орахов сто са 18 столица украшених лављим шапама и главама. Верује се да је на једној од тих столица седео војвода Живојин Мишић, а да је генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао план за пуч 27. марта 1941. године. У Малој сали Ђенералштаб Краљевине Југославије доносио је коначне одлуке о одбрани земље.
Стара зграда Генералштаба претрпела је оштећења током НАТО бомбардовања 1999. године и наредну деценију је била затворена, све до реконструкције ентеријера и фасаде 2009. и 2010. године коју је реализовао Завода за заштиту споменика културе Београда. Том приликом, детаљно је обновљена и Велика сала.
Шта чека Камену палату
Тренутно, судбина Камене палате није позната, нема јасне потврде да ће цела зграда потпуно нестати. Помиње се могућност да буде претворена у казино хотела. Председник Александар Вучић је најавио да ће ту бити музеј жртава Нато бомбардовања.
На основу овдашње праксе, архитекте и конзерватори страхују да статус културног добра неће спасити Касарну седмог пука и Камену палату ако не од целог, а оно сигурно од делимичног рушења, у зависности од потреба нових грађевина.
