У разговору на YоуТубе каналу Дееп Диве, Џонсон је рекао да се таква вест не би могла лако одбацити као измишљотина, јер би у том случају већ била демантована и из Вашингтона и из Лондона. Овако, тврди он, Кијев се сада налази пред врло тврдим одговором Москве.
Како Џонсон описује ситуацију, Русија је званично саопштила да је украјинска страна упутила чак 91 дрон ка председничкој резиденцији у Новгороду. Украјинска страна, наравно, одбацује те тврдње и назива их потпуном бесмислицом, уз поруку да се тако нешто није могло догодити.
Међутим, током ноћи је један руски генерал одржао детаљан брифинг на којем су приказане руте лета тих беспилотних летелица, тачке на којима су оборене, као и делови онога што Москва описује као срушене украјинске дронове на територији Русије.
У самој емисији постављено је и питање које се намеће само од себе: како на то гледа неко са искуством из ЦИА? Да ли је у питању руска измишљотина или, како је речено, потпуна лудост са украјинске стране?
Џонсонов одговор је био кратак и прилично оштар. По њему, ради се управо о лудости. Да је цела прича лажна, каже он, администрација Доналда Трампа могла би без икаквих проблема да покаже да на радарима није било никаквих трагова наводних дронова.
То се, међутим, није догодило. Слично важи и за Британце, који имају сопствене обавештајне капацитете да докажу да масовног налета дронова није било – али ни одатле није стигао никакав доказ који би руску верзију оборио.
Посебну тежину, према његовим речима, има чињеница да је Русија кренула у објављивање снимака и детаља. То, како каже, говори да се догађај заиста збио. Још занимљивији је тренутак у којем се све то десило – баш док је Володимир Зеленски боравио са Доналдом Трампом у Мар-а-Лагу, где су се водили такозвани мировни разговори.
Ту се, сматра Џонсон, отвара кључно питање: да ли је Зеленски знао да ће се овако нешто догодити и да ли је био упућен у целу ствар, или је акција спроведена мимо његовог знања.
Према Џонсоновој процени, руске оружане снаге сада имају отворен простор за далеко шире потезе. Како је рекао, оне сада могу да униште сваки војни објекат на територији Украјине, док су раније такве циљеве углавном само онеспособљавале.
Он даље оцењује да се кијевски режим одлучио на овако радикалан корак како би скренуо пажњу са потпуног неуспеха на фронту. Ипак, таква стратегија, по његовом мишљењу, није донела никакве стварне резултате. Напротив, произвела је додатне, потенцијално озбиљне ризике управо за саму власт у Кијеву.
„Ово није успело“, закључио је Џонсон, остављајући отворено питање да ли је читава епизода била последњи очајнички потез или сигнал да се сукоб помера у још непредвидљивијем правцу.
