Председник Србије Александар Вучић присуствовао је отварању обновљене гимназије у Младеновцу, догађају који је представљен као улагање у образовање и будућност младих. Уз обраћања, медијску пажњу и званичне фотографије „пре и после“, свечаност је требало да симболизује развој и бригу државе о локалној заједници.
Међутим, део јавности пажњу је усмерио на детаље са терена. На друштвеним мрежама појавиле су се фотографије и коментари о организованом доласку присталица, аутобусима и партијским активистима који су чинили публику. Такве праксе нису новост у домаћој политици – готово свака велика манифестација власти прати се сличним оптужбама о мобилизацији страначке базе како би се обезбедила атмосфера подршке.
Додатну полемику изазвала је фотографија са лица места, на којој се види мушкарац у простору између школског дворишта и оближњег Храма Успења Пресвете Богородице, у ситуацији која је протумачена као непримерена за амбијент образовне и верске установе. Односно мушкарац је вршио велику нужду и то је неко снимио. Тај призор постао је вирални симбол контраста између свечане реторике и реалности на терену.
Bio šiptar u Mladenovcu da otvori zatvorenu gimnaziju, bez nastavnika, bez učenika, bez zdravog razuma..
ALI!
1. Doveli su autobuse s radikalima!
2. Tradicionalno su se israli se u dvorištu koji dele Gimnazija i Hram Uspenja Presvete Bogorodice pic.twitter.com/ezMVjztPak
— Jovan Jovanović (@consciousstring) February 6, 2026
Суштина целе приче није у једној слици, већ у начину на који се јавни догађаји претварају у политички перформанс. Отварање школе, које би требало да буде изнад страначких подела, често се користи као сцена за политичко позиционирање и демонстрацију подршке.
У друштву дубоких политичких подела, чак и школска зграда постаје део кампање. А онда је довољно да једна фотографија обиђе мреже и засени целу поруку о „инвестицијама и напретку“.






