Међутим, део јавности пажњу је усмерио на детаље са терена. На друштвеним мрежама појавиле су се фотографије и коментари о организованом доласку присталица, аутобусима и партијским активистима који су чинили публику. Такве праксе нису новост у домаћој политици – готово свака велика манифестација власти прати се сличним оптужбама о мобилизацији страначке базе како би се обезбедила атмосфера подршке.

Додатну полемику изазвала је фотографија са лица места, на којој се види мушкарац у простору између школског дворишта и оближњег Храма Успења Пресвете Богородице, у ситуацији која је протумачена као непримерена за амбијент образовне и верске установе. Односно мушкарац је вршио велику нужду и то је неко снимио. Тај призор постао је вирални симбол контраста између свечане реторике и реалности на терену.

Био шиптар у Младеновцу да отвори затворену гимназију, без наставника, без ученика, без здравог разума..

АЛИ!

1. Довели су аутобусе с радикалима!

2. Традиционално су се исрали се у дворишту који деле Гимназија и Храм Успења Пресвете Богородице пиц.тwиттер.цом/езМВјзтПак

— Јован Јовановић (@цонсциоусстринг) Фебруарy 6, 2026

Суштина целе приче није у једној слици, већ у начину на који се јавни догађаји претварају у политички перформанс. Отварање школе, које би требало да буде изнад страначких подела, често се користи као сцена за политичко позиционирање и демонстрацију подршке.

У друштву дубоких политичких подела, чак и школска зграда постаје део кампање. А онда је довољно да једна фотографија обиђе мреже и засени целу поруку о „инвестицијама и напретку“.