Прочитај ми чланакПрвим романом "Ухо, грло, нож" желела сам између осталог да покажем да су Срби у Хрватској такође људи, казала је хрватска списатељица Ведрана Рудан на трибини уприличеној поводом поновног објављивања њеног првог романа "Ухо, грло, нож" у књижари Делфи у београдском СКЦ
Петнаест година након првог издања, издавачка кућа Лагуна поново доноси пред читаоце први роман Ведране Рудан „Ухо, грло, нож“ којим је отпочела своју списатељску каријеру.
printscreen
Објављен истовремено у Хрватској и Србији, први роман Ведране Рудан постао је бестселер у региону.
Она сада открива како и зашто је постала списатељица.
– Пре петнаест година сам желела да постанем новинарка, али у баш свакој редакцији у Хрватској никако нису могли да схвате да говорим како су и Срби људи. То ми никако нису опраштали. Онда сам се нашла у ћорсокаку јер сам схватила колико ми писање значи и да ми није утеха то што имам мужа, мачка и децу. Хтела сам да пишем, али нисам имала за кога све док једног дана нисам казала свом мужу да ћу написати књигу само за себе – кроз смех каже Ведрана Рудан.
Муж јој је, како каже, на то рекао: „Боље да пишеш књиге него да купујеш ципеле“.
– Стварно обожавам ципеле и волим да их купујем у Београду. Уместо бесомучне куповине ципела, написала сам ‘Ухо, грло, нож’ у којем је све истинито, осим описа секса јер се главна јунакиња није толико сексала. Бар не са толико мушкараца. Био је то мој алтер его. Све друго је истина. Сви хрватски и српски злочини над цивилима су истинито описани – казала је Рудан.
Она истиче да је први роман писала из визуре Српкиње која живи у Хрватској.
– Писала сам аутентично о томе јер сам брзо стекла статус Српкиње јер ми је муж стварно Србин. То у Хрватској иде у пакету. Срби око мене су мислили да сам Српкиња па су ми причали своје приче, што је ишло на руку мом писању. Муж ми је по ко зна који пут рекао да нисам нормална, јер је мислио да ме Хрвати неће читати јер пишем из визуре Српкиње – казала је Рудан.
Према њеним речима само је описала све што јој се догодило.
– Писала сам буквално за себе. Како сам бежала из куће, како су ми децу малтретирали у школи. Преко ноћи су у школи добијали јединице, а ја сам морала да бежим од великих Хрвата. Позвао ме је тадашњи градоначелник Ријеке и казао ми да сам са још 10 Срба на листи за одстрел и да ће Мерчеповци доћи по нас. Мерчеп је један од хрватских ‘хероја’ иначе – казала је Рудан.
Позната списатељица је истакла да је њен бег трајао 10 дана.
– Одлучила да нећу више спавати на троседу моје пријатељице док је слушам како у суседној соби гласно води љубав са мужем. Казала сам мужу да ћу радије умрети него живети без секса и окончала мој избеглички живот. Тај живот сам описала у роману ‘Ухо, грло, нож’ – казала је Рудан.
За њу је највећи успех што је роман „Ухо, грло, нож“ постао јако популаран у Хрватској.
– Показала сам да Српкиња у Хрватској има право да буде људско биће. Антун Врдољак који у 150. години снима филм о Анти Готовини за мене је ратни злочинац и то ћу сто пута поновити у центру Београда. Тај Врдољак бивши директор Хрватске телевизије отпуштао је Србе само зато што су Срби. Нема везе да ли су професионалци, проблем је био што су Срби. Њега Хрватска и даље плаћа да лаже о Хрватској – казала је Рудан.
