Прочитај ми чланак
(Б92)
Нови министар културе Иван Тасовац изјавио је да је од управних одбора установа културе захтевао да већ од 1. октобра распишу јавне конкуресе за директоре.
„Захтевам да сваки корак у том процесу буде јаван, дакле изложен оку медија чиме ће управни одобори у правом смислу речи преузети јавну одговорност за свој избор“, каже он у првом интервјуу откако је ступио на дужност министра.
Сваки кандидат биће, како је навео Тасовац, обавезан да управном одбору и запосленима у установи за коју се кандидује представи свој програм, који ће, такође, бити јавно објављен.
„Као министар нећу се мешати у њихов избор, али ћу се веома мешати ако оваква процедура буде изневерена, посебно ако њихов рад не буде јаван. Држим да је тај принцип рада, укључивање јавности, и одговорност, која из тога произлази први корак ка истинском успостављању суверенитета институција у култури“, каже Тасовац.
На питање шта јавност може да очекује у нечему што сад већ постаје случај Народни музеј, али и Музеј савремене уметности, он каже да Министарство није предузимач и неће расписивати грађевинске тендере.
„Ако се настави та пракса, неће ме чудити да ме неко за годину дана пита колико је министарство културе и медија изградило километара пута и зашто није“, каже он.
Тај задатак, како је додао, на себе ће преузети институције културе, које ће на тај начин преузети свој део одговорности, док је Министарство ту да им помогне и захтева да српско културно благо буде доступно грађанима.
„Знам да је то могуће и на томе са институцијама радим, али не пристајем да проблеме музеја сводим на Народни и Музеј савремене уметности, поред још 46 музеја у Србији, који, такође, имају своје проблеме“, каже Тасовац.
Он је још додао да о гломазности институција културе данас највисе говоре естрадни менаџери, „иначе врло негломазни типови – институције с једном ташном и богатим телефонским имеником“.
„Да бисмо данас уопште почели да размишљамо о култури у Србији, морамо да је разликујемо од естраде. Јер где год је култура у повлачењу, ту се као амброзија на њеном месту и у њеним буџетима појављује естрада“, каже министар.
„Наравно немам ја ништа против естраде, само знам да, кад видим да су певачи за наступ на неком градском тргу плаћени из републичког или локалног буџета за култру, у том граду културне институције не раде свој посао, било зато што немају сопствене пројекте, било зато што те пројекте није имао ко да препозна“, наглашава Иван Тасовац.
И то је наравно, питање непостојања система и институција културе, што се на крају, додао је Тасовац, завршава тако што питање од државног значаја постаје изјава неког из Фарме и што нам питање личног престижа постаје фотографија у новинама с неком естрадном звездом.
На питање да ли размисља о укидању националних пензија, он каже да је изостанак јавног рада Комисије за доделу националних пензија најбољи пример како се једна одлична идеја може претворити у своју супротност.
„Тада се избрише граница између клијената појединих странака и људи који су српску културу задужили, тада нема разлике између академика и певацице са Ибарске магистрале, тада су институције културе исто што и кафане у које свраћају возачи камиона“, сматра он.
Тасовац је, када је реч о националним пензијама, казао да не верује да је могуће исправити учињену штету, али је нагласио „да нема никакве дилеме да ће спречити ширење и наставак таквог манира“.
„Бити министар културе на почетку је велика привилегија, а све остало биће велики рад на томе да ојачамо институције културе и њихову улогу у друштву.
Могуће је да претерујем, али овај посао сматрам веома важним, јер држим да су култура и сила два основна језика којим једна држава комуницира унутар себе и према споља“, оценио је министар културе.
