Pročitaj mi članakDok se u većini opština izborna trka već pretvorila u ustajalu dnevnu politiku, u Kosjeriću se izbori tek zagrevaju — i to u jednom jedinom, ali sada već simbolički teškom, biračkom mestu broj 25. U prostorijama komunalnog preduzeća „Elan“, 434 upisana glasača dobiće novu šansu da ponovo odmere snage vlasti i opozicije, dok ostatak Srbije gleda ovaj mali grad kao mikroskop političke borbe u najsirovijem obliku.
Јер ово више нису само избори – ово је референдум о томе да ли се вреди борити.
Радни дан, притисци и математика
Поновљени избори заказани су за уторак, 1. јул. Симболично? Вероватно. Тактички? Без сумње. Власт се нада слабијем одзиву, рачунајући на људе који неће напустити радно место због једне гласачке кутије. Али управо та кутија је, по одлуци Вишег суда у Ужицу, постала епицентар неправде — јер се, према жалбама, на њој гласало мимо свих правила, чак и без уписа у бирачки списак.
Адвокат опозиционе листе, Стефан Јањић, то назива „најгрубљим кршењем изборног права“. И ту се не ради само о закону, већ о елементарном осећају за правду. Оно што је требало да буде аутоматски поништај, постало је мукотрпна битка по жалбама, комисијама и судовима. То у преводу значи: грађани Косјерића нису добили систем који их штити, већ систем који мораш натерати да ради свој посао.
Власт губи, али не одустаје
Према резултатима од 8. јуна, опозиција је на том бирачком месту победила убедљиво — 225 према 120. Али због сумњивих гласова и укупне разлике на нивоу општине од свега 51 глас, одлука о поновном гласању могла би променити укупну равнотежу у локалној скупштини. Није ни чудо што се изборни штаб СНС-а све више ослања на „непланиране“ госте, „случајне“ бајкере и тајне листе за притиске. Да не говоримо о јавној реторици.
Председник државе, Александар Вучић, већ унапред најављује „шта ћете видети од 2. јула“, откривајући тиме да располаже доказима о „крађи избора“ пре него што је сам процес завршен. Питање које се природно поставља: ако има доказе, зашто их није предао тужилаштву? Или је можда заборавио ко је на власти?
Тишина као отпор
Опозиција, с друге стране, одлучила се за другу стратегију — тиха, лична кампања, без великих митинга и страначких застава. Студенти и активисти враћају поверење не преко билборда, већ од врата до врата. Не нуде асфалт, већ поштење. Уместо камиона, у Косјерићу се ових дана чује корак, реч и, све чешће, – смео глас.
Како каже кандидаткиња за председницу општине, Славица Пантовић: „Људи су прошли кроз огроман притисак. Не желимо да га појачавамо, већ да му понудимо излаз.“
Симбол иза једног места
Ово више није само борба за једну локалну скупштину. Ово је тест у коме ће се показати да ли је могуће победити чак и кад је све против тебе: време, новац, институције и медији. И ако победа дође 1. јула, она ће одјекнути као још једна Медијана — доказ да се глас народа ипак може чути изнад буке пропаганде.
Ако изгубе, изгубиће поштено. Ако победе — то ће бити победа свих оних који су икад стали у ред пред бирачким местом верујући да то има смисла.
А за све који кажу „нема шансе“ – можда је управо Косјерић тачка на којој се бес претвара у слободу.
