Pročitaj mi članakRežim Aleksandra Vučića „vuče za nos“ 6,5 miliona ljudi u ovoj zemlji, punih 13 godina vršeći antievropsku propagandu sa jedne strane, a sa druge šurujući sa korumpiranim evroatlanskim komesarima.
Zahvaljujući toj „igri bez granica“, na pragu Nove 2026. godine, Srbija zavisi od Jadranskog naftovoda (Janaf) u Hrvatskoj, koji NIS snabdeva naftom. Rukovodstvo Janafa (koje je „zavrnulo slavinu i čeka“), navodno veruje da će Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) dati licencu za nastavak rada NIS.
Naime, TV mreža RTL je objavila nezvanično saznanje da je Stejt department već dao pozitivno mišljenje o tome. Ali, londonski „The Economist“ u jednom komenatru kaže da, ukoliko je to tačno, ne predstavlja nikakvu pomoć Vučićevom režimu. Naime, sigurno je da to nije rešenje problema, već kratkoročni predah.. A, rešenje nema. „Čak i da dobijemo tu licencu, to je kratkoročni predah, on samo omogućava kraći nastavak rada i veliko je pitanje jeo kom periodu je reč“ tvrdi jedan domaći stručnjak „izvan sistema“… (Poslednja vest govori da RTL širi neistinitu informaciju)
Režim Aleksandra Vučića nema rešenje ni za jedan problem. Nakon 13 godina surove pljačke i nasilja širokog spektra koje je sprovodio nad državom i narodom, može da se pohvali da je ostvario javno izrečenu pretnju: „Goniću ih svugde po svetu“. Taj progon je državu ostavio bez najpotrebnijih struka, bez kojih nema ni života u ozbiljnoj državi.
Na primer, čak i porema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Valjevu, Novom Sadu, nedostaju na stotine nastavnika i profesora matematike. Slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji. Jedan eminentni profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta o tome ovih dana govori kao katastrofi jer je matematika izuzetno važna u procesu razvijanja logičkog mišljenja, načinu rasuđivanja i povezivanja činjenica za sve one koji se školuju u takozvanim „egzakltnim“ naukama.
U Vučićevoj Srbiji zapošljavaju zbog takvog stanja i studente završnih godina…Ako na Birou rada nema profesora matematike, kao što i nema, predlaže se „sa najvišeg mesta“ da škole angažuju studente matematike sa završnih godina studija. A, nema dovoljno nastavnika fizike, engleskog jezika…U Srbiji više nema ni učitelja (istina, i dece je sve manje!)…
To potvrđuju oglasi na sajtovima za pronalaženje poslova, ali i društvene mreže na kojima direktori škola, u očaju, skoro pa svakodnevno, traže učitelje. Situacija alarmantna jer je Srbija u deficitu sa učiteljima, a ono malo što ih ima, uglavnom radi u produženim boravcima, izdavačkim kućama, privatnim školama…
Nema u AV diktaturi ni medicinskih sestara. U porobljenoj Srbiji je situacija već zabrinjavajuća, jer po evropskim standardima na 100.000 stanovnika neophodno imati 1.400 medicinskih sestara, a u Srbiji ih ima manje od 600.
Prema poslednjem popisu, na 6,5 miliona stanovnika, nedostaje oko 60.000 (šezdeset hiljada!) medicinskih sestara. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ na kraju 2021. godine u Srbiji je radilo 43.164 medicinskih sestara i tehničara. Danas ih ima pola od toga broja. Masovno su otišli u inostranstvo svi koji su mogli.
Ministarstvo zdravlja prethodne godine je uradilo analizu iz koje se vidi da Srbiji nedostaju anesteziolozi, pedijatri, radiolozi, specijalisti opšte i fizikalne medicine, medicine rada, patolozi, transfuziolozi. Nedostaje čak 11 vrsta lekara specijalista…Podsetimo, prema poslednjim podacima Eurostata, u Srbiji u proseku radi preko 350 lekara na 100.000 stanovnika, dok u EU na jednog lekara bude oko 250 pacijenata što je za 100 manje nego u našoj zemlji. A, broj natežih bolesnika porastao je u poslednjoj deceniji čak pet puta! Naime, lekari i dalje masovno odlaze u privatnu praksu, a u inostranstvo se preseli u proseku 600 doktora godišnje. Zato nije čudo da u čitavoj državi nema ko da pročita nalaze magnetne rezonance.
Recimo, od Kladova preko Negotina do Niša već čitavu deceniju nema niko ko ume da ih „rastumačli“ već se šalju za Niš na „tumačenje“. Gori slučaj je jedino u susednoj Crnoj Gori gde ima ukupno tri magnetne rezonance u svim bolnicama i kliničkim centrima, ali, zato ima oko 5.000 popisanih službenih automobila (i barem oko 1000 nepopisanih).
U Srbiji nedostaje i više od 10.000 profesionalnih vozača svih kategorija. A, da bi neko ispunjavao zakonske kriterijume da sedne za volan, mora položiti vozački ispit, stručnu profesionalnu kompetenciju, proći lekarski pregled i psihofizički test, koji se sastoji iz tri dela – provera opšteg znanja o saobraćaju, razgovor sa psihologom i provera na psihomotoričkim aparatima.
U Srbiji je stalna potražnja za majstorima dostiže istorijski maksimum. Posebno se traže vodoinstalateri, električari i majstori za hitne intervencije poput onih na začepljenoj kanalizaciji. Kako raste potražnja, rastu i cene. Na društvenoj mreži X pojavio se primer iz Srbije koji je izazvao masu gorkih komentara. Jedan korisnik ove mreže podelio je svedočanstvo da je majstor, za samo 10 minuta posla – tačnije, za sastavljanje i rastavljanje sajle – naplatio čak 12.000 dinara (oko 100 evra).
A, podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od pre pola godine govore da je od 5.000 do 10.000 upražnjenih radnih mesta u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), dok iz stručnih službi Vlade Srbije nezvanično operišu podatkom da trenutno nedostaje najmanje 15.000 programera!
Osnovni problem jeste u tome što nema univerzitetskih profesora koji bi iškolovali IT stručnjake. Svi su na on line privatnim poslovima ili u inostranstvu. U Srbiji se takav kadar školuje samo na tri fakulteta u Beogradu: FON, Elektrotehnički i Matematički, dok se na ostalim visokoškolskim ustanovama to obavlja „samo u fragmentima“. Ukoliko ovo što je ostalo od države hitno ne podrži školovanje univerzitetskih profesora u oblasti IT-a i hitno ukine kategoriju večitih asistenata, tako što će za postojeće da otvori nove katedre, Srbija je bliže kamenom dobu nego Četvrtvoj industrijskoj revoluciji.
Početkom 2025. godine, zajednica „Zahtevi inženjera“ predala je protestno pismo Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja i Vladi Srbije, povodom izbora nove ministarke građevinarstva Aleksandre Damnjanović Sofronijević.
Zajednica, koja okuplja više od 7.000 inženjera, osudila je imenovanje Vučićeve ministarke Damnjanović Sofronijević, koja nijeni inženjer i čije višedecenijsko delovanje u ministarstvu simbolizuje kontinuitet politike koja je dovela do urušavanja struke, bezbednosti i poverenja u sistem gradnje u Srbiji. Uz ovu protestnu notu, inženjeri su predali liste potpisa podrške zahtevima inženjera, koje su dpotpisale hiljade stručnjaka širom zemlje. U tom protestnom pismu piše da se izbor nove ministarke direktno kosi sa njihovim drugim zahtevom, koji jasno predviđa da to ministarstvo mora da vodi diplomirani ili master inženjer, sa najmanje deset godina iskustva u projektovanju i/ili izvođenju radova. „Gospođa Sofronijević je bila učesnica u izradi svih verzija Zakona o planiranju i izgradnji, koji je do danas menjan čak 15 puta.
Trenutno važeća, 16. verzija nije donela poboljšanja, već dodatno narušila bezbednost, integritet i profesionalno dostojanstvo inženjera“, navodi se u dopisu inženjera. Inženjeri su na ranijem sastanku sa tadašnjom državnom sekretarkom, a sada ministarkom, upozorili da u ministarstvu gotovo i nema inženjera na rukovodećim mestima i da oni koji donose odluke često ne razumeju osnovne tehničke norme i principe struke.
Ako nema prosvetnih i zdravstvenih radnika, inženjera, majstora svih struka, onda nije nikakvo čudo što nema ni kandidata za rad u policiji. Naime, na poslednjem velikom konkursu za prijem 700 policajaca za Beograd, javilo se tek oko 300 ljudi. Nije poznato koliko se kandidata javilo za prijem u Žandarmeriju, a sva četiri odreda traže ljude. To je istorijski minimum, jer je, kažu dobro poznavaoci problema, proteklih godina zainteresovanost mladih bila mnogo veća. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) tako ostaje bez ljudstva, a perspektiva je, ako se ovakav trend nastavi, da za desetak godina policije više neće biti.
Može biti da je to razlog zašto je srpski diktator već stvorio svoju para-policiju od „zemljaka“ iz BiH i frakcije drčnih Crnogoraca iz poasivnih krajeva, tradicionalno lojalnih svakoj barabi na vlasti u Beogradu. Ni poziv MUP svojim bivšim radnicima, da ponovo rade kao pomoćno osoblje, po ugovorima o delu i privremeno-povremenim poslovima, nije „namamio“ dovoljno ljudi.
Vojska Srbije je obična pešadija sa gomilom preskupog naoružanja, podeljenog na zastarelo i polovno, i na ovo savremeno, za koje neme dovoljno školovanih kadrova. U poslednjih pet godina takvo Vojsku Srbije napustilo je 13.000 profesionalaca – i to mahom zbog loših uslova, niskih plata i političkih igara. Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka koju je potpisao lično Aleksandar Vučić, verovatni neće zaživeti u ovoj generaciji. Za takvo nešto je potrebna uređena država sa školovanim oficirima, a ni njih više nema.
