Pročitaj mi članakEpidemiološkinja dr Darija Kisić, koju je javnost upoznala prvi put tokom pandemije kovida 19, na brojne funkcije koje je izmenjala u poslednjih pet godina, sada može da doda još jednu, jer u pitanju je plata više, koju ne odbija. Naime, Kisić je na zaprepašćenje stručne javnosti imenovana za predsednicu Upravnog odbora Instituta za primenu nuklearne energije INEP. Iako, sudeći po njenoj biografiji, kvalifikacije za ovu poziciju baš i ne poseduje, bivša ministarka ovim imenovanjem na spisak mesečnih zarada, sa četiri različite funkcije, koje ukupno, zvanično, iznose oko 300.000 dinara, dodaje još jednu.
У последних пет година, звања, функције Дарије Кисић, мењају се, чини се, са годишњим добима, али ниједну још није одбила.
Према последње објављеној имовинској карти Агенције за спречавање корупције, од 4. јуна 2024. године, месечни приходи Дарије Кисић су бројни.
Као в. д. директора „Торлак“ прима 178.444,93 динара, док на Медицинском факултету у Косовској Митровици као редовни професор има 30.000 динара плату. На Медицинском факултету у Београду, где је такође редовни професор, пријавила је месечна примања у висини од 52.306 динара.
Такође, на Медицинском факултету у Београду за научни рад кроз пројекте Министарства просвете, науке и технолошког развоја, пријавила је примања у висини од 39.053,02 динара. Укупна примања износе више од 300.000 динара или близу 3.000 евра.
Такође, Кисић је Агенцији од имовине пријавила и троипособан стан у Београду од 98 квадрата, као и аутомобил Ауди А3.
Од министарке до директорке
Подсећамо да, од како је ушла у Кризни штаб за борбу против ковида, пре пет година, све до данас, докторка Дарија Кисић променила је неколико државних функција.
Јавност је први пут и упознала током пандемије, приликом обраћања јавности на конференцијама и у телевизијским емисијама, када се бавила искључиво епидемиолошким мерама. Својим ставовима и изјавама подржавала је све одлуке власти, па је убрзо са места заменика Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 2020. године унапређена у министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тада као нестраначка личност.
Место у странци, међутим, био је следећи логичан корак, па се др Кисић 25. новембра 2021. године учланила у Српску напредну странку, а 2022. је, захваљујући оданости и покорности, задржала јминистарску фотељи, али у Министарству за демографију и бригу о породици.
Ипак, зашто не ширити функције, докле год је то могуће. Кисић је 2023. изабрана за редовну професорку Медицинског факултета у Београду. Осим Београдског, она је професорка и Медицинског факултета у Косовској Митровици.
Након што је после више година завршила са министровањем, пребацила се на Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, где је прошле године именована за в. д. директора.
У мају прошле године, Кисић именована за директорку Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак, након што је, без образложења, смењен дотадашњи в. д. директор Лука Дарагчевић. Он је на то место постављен у време мандата бивше министарке здравља Данице Грујичић, а за годину и по дана, како кажу запослени, препородио је ову установу.
Влада Србије је у јануару 2023. разрешила претходну директорку „Торлака“ Веру Стоиљковићу, која је руководила у време мандата Златибора лончара, са чијим се повратком на чело Министарства здравља и у руководство Торлака вратио СНС, односно одана сарадница – Кисић.
Функција без квалификација
Таман кад смо помислии да је то све и да би било немогуће испунити обавезе на више функција, одлуком Владе Србије, коју је потписао нови премијер Ђуро Мацут, на седници 12. јуна, Дарија Кисић именована је за председницу Управног одбора Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП. Претходно је смењен цео Управни одбор ИНЕП-а, којим је председавала др Гордана Никачевић, са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
Наиме, бивша министарка, међутим, нема апсолутно ниједну квалификацију за место у Управном одбору ИНЕП, а њено именовање шокирало је стручну јавност.
“То су ти људи који никад не кажу не, прихватиће се сваке функције, иако нема појма шта она ту треба да ради. Самим тим, погрешним одлукама и потезима може установу увести у проблем искључиво због нестручности”, објашњава за Нова.рс професор са Физичког факултета у Београду, који је замолио да остане анониман.
Да ли је и колико стручна за неки посао, докторки Кисић очигледно није од пресудне важности, а оно што је сигурно приоритетно је, да ће као председница Управног одбора ИНЕП-а, свакако убудуће примати и пету месечну плату.
