Pročitaj mi članakInstitut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", na čijem je čelu bivša ministarka Darija Kisić, u toliko je teškoj finansijskoj situaciji da je početkom septembra bio čak sedam dana u blokadi. Samo u proteklih nekoliko meseci sudske postupke protiv Instituta pokrenulo je više od 15 firmi i fizičkih lica. Od "Torlaka" potražuju milione.
Финансијске потешкоће Института Торлак трају већ месецима, а врхунац су достигле почетком овог месеца. Наиме, од 5. до 12. септембра Торлаку је рачун био у блокади, све док им Влада Србије није пребацила скоро 100 милиона динара из текућих буџетских резерви, пише Нова.рс.
Одлуку о „донацији“ Торлаку је 11. септембра потписао премијер Ђуро Мацут, а Институт је истог дана изашао из седмодневне блокаде рачуна, према подацима Народне банке Србије.
Из доступне судске документације, чини се да су Институт Торлак тужиле готово све фирме са којима су сарађивали од почетка ове године. У питању су најразличитије делатности, од предузећа која се баве производњом папира до оних која раде обезбеђење, одржавање хигијене, кабловске телекомуникације до фирми које се баве техничким испитивањима и анализама.
Фирме – тужиоци
Међу фирмама које су тужиле Торлак, налази се и „Бироцуп“, власника Драгана Буре из Беле Цркве, који је потраживао 3.007.900 динара, а овај поступак решен је 2. септембра у корист тужиоца на Привредном суду у Београду.
Такође, приватна фирма Еуросецуритy тужила је овај Институт за износ од 10.125.313 динара. Овај поступак покренут је 21. августа ове године. Фирма Еуросецуритy регистрована је за обављање послова физичког обезбеђења. Ипак, према подацима са Портала јавних набавки види се да је Институт Торлак од 2021. ову фирму путем тендера ангажовао за услуге одржавања хигијене.
Осим ове фирме, Торлак је тужило и предузеће „СИQ ДОО“ из Београда чији је законски заступник Зоран Вуковић, а у власништву је Словенског института за метеорологију. Тужио их је и „Глобинг доо“, чији је власник Јован Јовковић, непознат у јавности.
Међу тужиоцима је и фирма „СГС“ из Београда која од Торлака потражује суму од 744.000 динара, а поступак је покренут у јулу ове године и убрзо је донето решење о извршењу. Законски заступник фирме је Миљан Милевић, а власник „СГС Социéтé Гéнéрале де Сурвеилланце“ са седиштем у Швајцарској.
Фирма „Конструктел доо“, чији је директор Милан Кузмановић, тужила их је за суму од 840.235 у јулу ове године, а пресуда је донета у корист тужиоца.
Торлак је почетком године тужило и више физичких лица за суме од 2.355.808 до 3.355.680 динара, а све су решене у корист тужилаца. У мају ове године физичко лице тужило је Институт за суму од 6.421.344 динара, а тај поступак је још у току.
Торлак је тужила чак и позната јавна извршитељка Мирјана Димитријевић за суму од 513.000 динара још у марту ове године, а и поступак је још у току.
Бивша министарка постаје директорка Торлака
Подсећамо да је у мају прошле године Влада Србије именовала бившу министарку Дарију Кисић за директорку Института „Торлак“. Иначе, у јануару 2023. Влада је разрешила руководеће функције дотадашњу директорку Веру Стоиљковић и на то место поставила Луку Драгачевића, који је, како су говорили запослени, у року од годину и по дана препородио установу.
Међутим, од како је Златибор Лончар започео трећи мандат у Министарству здравља, на Торлаку се говорило о новој директорки за коју се припрема фотеља.
Иначе, Дарија Кисић је изабрана за министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 28. октобра 2020. године, а у новембру 2021. приступила је Српској напредној странци и чланица је Председништва СНС. На овој функцији била је до избора нове Владе Србије у октобру 2022, када је постала министарка за бригу о породици и демографију.
Урушавање производње некадашњег гиганта
Институт Торлак, један од некада највећих фармацеутских гиганата у Европи, урушава се већ годинама, а познато је да су погони за производњу вакцина застарели и да многи нису више у функцији. То је један од разлога зашто је Институт средином 2022. после 100 година престао са производњом БСГ вакцина против туберкулозе.
У међувремену, како су навели запослени, у оквиру Торлака срушене су зграде у којима су раније радили погони за производњу тетанус токсоида, сувих бактериолошких подлога, антибиограма, виваријуума за узгој поскока тетануса и бактериолошких подлога. Срушен је и најстарији објекат, који је био под заштитом државе од 1920. године.
Иначе, министар здравља Златибор Лончар најављивао је раније да ће производња вакцина са Торлака бити пресељена у Синофарм фабрику вакцина, која од када је изграђена 2022. нема никакву функцију. Међутим, стручњаци тврде да је таква производња неизводљива.
Подсетимо, у Институту Торлак БЦГ (БСЖ) вакцина производила се од 1927. до 2022. године, а од 2013, кажу стручњаци са овог Института, затрте су производње свих вакцина за децу и физички су срушене зграде за погоне. На Торлаку су погони, из којих су некада настајале вакцине за цео свет, у недостатку финансијске подршке државе, али и лоше организације нестручног руководећег кадра, протеклих година, један по један престајали са радом.
Распад овог некада најзначајнијег произвођача вакцина довео је до тога да је Србија за новорођенчад готово три године увозила БЦГ (БСЖ) вакцину против туберкулозе из Бугарске, а да се уместо тровалентне Торлакове вакцине против грипа, грађани сваке године одлучују за четворовалентну, која је бесплатна, ефикаснија и – увозна.
У Институту Торлак, међутим, тврде да сада производе БСГ вакцину, као и цепива против тетануса, пертусиса и дифтерије. Осим ове две вакцине, производња Торлака, који је некада извозио производе у готово све земље света, свела се и на серуме и микробиолошке подлоге.
